Ових дана почеле су да стижу одбијенице за боравак деце и породице су стављене пред избор: да сви оду, или да родитељи остану, а деца се врате у Србију.
Прокупчанка Тамара Гашевић, која на Малти ради у продавници чипова, сваког дана очекује да продужетак боравка за њеног 15-годишњег сина у тој земљи буде одбијен.
"Сваког дана, пре посла, после посла проверавам сандуче", испричала је Тамара Гашевић.
Иако је дечак легално уписао средњу школу, могуће је да ће пре почетка следеће школске године бити депортован у Србију, јер Тамара као самохрана мајка ни изблиза нема 22.800 евра годишње бруто колико је потребно да би га издржавала. Малта јој даје опцију да она остане.
"Не, не могу да замислим тај сценарио да ја останем овде, а он да се врати. Зашто? Зато што сам ја дошла овде због његове боље будућности, његовог бољег сутра", рекла је Тамара Гашевић.
Тамара је једна од више стотина родитеља који деле исти проблем. Пропис који постоји од 2007. малтешке власти почеле су строго тек недавно да примењују, кажу родитељи. Затечени су.
Конзул Србије из амбасаде у Риму дошла је у Валету на хитне разговоре. Све опције су и даље могуће. У овом моменту они кажу да су у свему поступали у складу са важећим прописима, да наши грађани који су одбијени имају право жалбе, надлежном независном органу.
Док траје тај поступак по жалби деца могу да остану на Малти због привремене дозволе и могу да упишу школе.
Конзул саветује све да искористе могућност жалбе. Једна од бесплатних опција је кроз невладину организацију Малтешко-српска заједница.
Маја Благојевић, која у њој ради, каже да се срећу са десетинама престрашених људи. Неки су, каже, већ и отишли.
"Начин на који је конципирано то писмо одбијенице је заиста такав да изазива и страх код људи поготово ако нису правно потковани да схвате пуну садржину. Нигде није објашњено у одбијеници да они могу остати легално на Малти уколико уложе жалбу", навела је Маја Благојевић.
Каже да политичари показују креативност када треба да оправдају непопуларне одлуке. У овом случају када треба раздвојити децу од родитеља. Родитеље који, она каже, доприносе економији, и децу која коштају јер треба обезбедити бесплатну школу и здравствену негу.
Тврди, малтешка економија се заснива на доприносу грађана из не-ЕУ земаља и тврди да се њихове потребе морају уважити.
"Када би сви они рецимо предузели штрајк, верујем да би земља била паралисана. Ко би возио аутобусе, ко би се бринуо о старим лицима, ко би градио све ове зграде које ничу свуда око нас?", упитала је Благојевићева.
Српска заједница, према званичним подацима, броји близу 6.000 људи, мада се верује да је Срба на Малти и до неколико пута више. Рачунајући друге грађане такозваних трећих земаља попут Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Албаније и других, број оних који се могу срести са истим проблемом је око 40.000. Скоро 10 одсто данашње Малте.
(РТС)
