Поновни бум у области вештачке интелигенције утиче на све сфере нашег живота, па и на родну равноправност, каже др Мирјана Ивановић, редовна професорка на Департману за математику и информатику Природно-математичког факултета у Новом Саду.
– Не знам да ли то жене осећају, али је општеприхваћено мишљење да су оне у рачунарству и инжењерству мање самопоуздане, тако да и не претражују боље плаћене послове, из чега алгоритми „уче” да такве огласе више приказују мушкој популацији, што је потврдило истраживање података на LinkedIn-у – додаје Ивановићева. – Вештачка интелигенција није интелигентна, него ради уз помоћ веома моћних рачунара и врло брзо процесуира огромне количине података, те закључује на основу онога што има. Неки научници проглашавају је само моћним алатима који раде статистичку обраду података, који са собом генерално вуку разне предрасуде, а алгоритми су опет генерисани тако да одражавају пристрасност, неједнакости, посебно ако су их стварали мушкарци или је област таква да је више наклоњена мушком роду.
Као интересантне примере алгоритама креираних према просечној мушкој особи наводи прве генерације ербегова, који су у аутомобилским несрећама убили више жена и деце него што су их сачували, или велике конференцијске сале, у којима ће увек бити хладно будући да су клима-уређаји програмирани тако буде пријатно само онима у пословном оделу.
Врло често се као историјски факат наводи да је први програмер била жена – Ада, ћерка песника Бајрона, али се у међувремену штошта изменило, о чему говори и Унесков извештај из 2019, указује професорка.
– Поприлично поражавајућ податак је да је само 22 одсто жена запослено у домену вештачке интелигенције. Међу њима је тек 12 одсто истраживачица и шест одсто оних које се баве развојем софтвера. Док је од 2016. до 2022. ушестостручен број талентованих студената и ученика, у истом периоду је број жена на пословима у оквиру вештачке интелигенције порастао за само четири одсто. Такође, жене 13 пута мање пријављују патенте у рачунарству – наводи саговорница.Акценат, додаје, треба да буде на инсистирању на мешовитим тимовима, у којима ће доћи до изражаја и женски начин размишљања. Што се тиче података, ту ствар може да се побољша тако што ће се допуњавати новим аспектима и квалитетима. Поставља се и питање шта ако вештачка интелигенција замени гомилу административних и финансијских послова које обављају жене.
– Неопходно је образовни систем учинити равнопоравнијим и минимизирати или уклонити стереотипе, рецимо, да девојчице нису наклоњене СТЕМ дисциплинама (наука, технологија, инжењерство и математика) – каже професорка Ивановић. – Од малих ногу треба их охрабривати да иду ка тој области, али и да имају тзв. рол моделе: што више жена које су на значајним позицијама у доменима израде софтвера, вештачкоинтелигентних система и тако даље, које ће кроз популаризацију и менторски рад мотивисати млађе кандидаткиње. Уочен је и један парадокс, а то је да развијеније земље имају веће родне разлике. Рецимо, пре неколико година на светском такмичењу робота у фудбалу, ирански тим, који су сачињавале искључиво девојке, победио је једну Америку, Немачку и Јапан.
Друга ствар је, додаје, повезана са етичким аспектима који се сада разматрају.
– Једно од актуелних питања је зашто је толико персонализованих асистената реализовано у виду жене. Објашњење би било да су оне можда емотивније, „људскије” у конверзацији и пријемчивије. Како би се то превазишло, Project Q* је, на пример, креирао асистентa са фреквенцијом гласа између мушког и женског – наводи Ивановићева.
Текст и фото: С. Милачић
