Рудолф Вајс: Верујемо у историјско помирење српског и немачког народа

До Другог светског рата, Немци су били друга национална заједница по бројности у Југославији.
1
Фото: Рудолф Вајс, председник Немачког народног савеза

Први попис у Краљевини СХС из 1921. године је забележио 513.472 Немца. Након рата колективно су исељени, и њихов број се значајно смањио. Данас у Војводини живи 4.064 припадника немачке националне мањине. Председник Немачког народног савеза Рудолф Вајс каже да је у односу на претпоследњи попис то повећање од 4,18 одсто. Очекује да ће се на наредном попису становништва још више грађана изјаснити као Немци јер, како објашњава, данас је потпуно неоснован њихов страх од тога да ће имати последице због тога. 

– Ми видимо будућност овде – напомиње Вајс. – На претпоследњем попису становништва био нас је у Србији 3.901, сада имамо повећање од 4,18 одсто упркос преминулима и исељавању људи у Аустрију, Немачку и Швајцарску из економских разлога. Ја сам оптимиста да ће нас код следећег пописа бити још више јер још одређени број грађана немачког порекла живи у такозваној етничкој мимикрији и не изјашњава се као Немац. Мислим да је сада заиста дошло време да се сваки човек који се осећа као Немац – тако и изјасни јер нема разлога ни за какав страх. 

Немачки народни савез сматра да је отвореност предност и негује добре односе с другим националним мањинама у Србији, као и с немачким удружењима и званичницима у Аустрији и Немачкој. Они приликом сусрета с Вајсом често питају какав је положај Немаца у Србији.

– Када ме то питају, као што ме је питала и потпредседница аустријског парламента приликом моје последње званичне посете Аустрији, увек кажем: ми смо у Србији призната мањина. Имамо наше удружење и организације и закон допушта да их развијамо – наводи Вајс. – Можемо користити наш језик, нашу музику, наше симболе... Дакле, од нас зависи колико ћемо законске оквире искористити у интересу очувања идентитета. Србија има добре мањинских закона и више не може бити изговор да је оно што не радимо, или не радимо довољно, то због законских баријера јер законски оквири су дати и потпуно су коректни и отворени. 

Немачки народни савез је формиран 14. децембра 1996. године у Суботици. Решење о раду је добио у марту 1997. године. Организацији је влада Савезне Републике Немачке 2003. године купила кућу од 300 квадрата, коју је затим и реновирала и опремила и 2004. предала у власништво Немачком народном савезу. Од тада је то Културни центар Немаца у Војводини. Посетиоца на улазу у кућу дочекује четворојезична табла. Осим немачког језика, назив организације исписана је и на српском језику ћирилицом, у знак поштовања државе Србије у којој се живи, а поштујући комшије, стоји натпис и на мађарском и хрватском језику, који су у службеној употреби у Суботици.

– Основали смо Савез с циљем очување немачког језика, идентитета, културе и обичаја. Делујемо на целој територији Републике Србије – наводи Вајс. – Одмах на почетку смо формирали библиотеку с више хиљада наслова на немачком језику. Књиге су бесплатно доступне свима који се занимају за немачку културу, историју и књижевност. 

Немачки народни савез је након формирања кренуо и у организовање бесплатних курсева немачког језика за све грађане који су заинтересовани, а интересовање је огромно. Вајс каже да одређени број људи учи језик да би отишао код родбине на рад у Аустрију, Немачку и Швајцарску.

– Ми то разумемо, то је њихова одлука, али велики број грађана учи јер су заиста заљубљеници немачког језика и културе. Долазе нам да се упознамо и да науче језик. Често ме питају која је логика да се држе бесплатни курсеви, кад сви хоће нешто да зараде. Да, тако је, али ми желимо да разградимо негативно предубеђење о Немцима. То се најбоље постиже дружењем, личним сусретом и разговором. На тим курсевима управо то радимо. Разговарамо на немачком, пружамо шансу нашим суграђанима да науче језик и да га уживо користе. Разговарамо о свим могућим темама – о литератури, храни, размењујемо рецепте, тако да много научимо и ми од наших суграђана. 

Упознавање других и отвореност према другима од пресудне су важности да се разграде евентуални негативни стереотипи о Немцима због страшних дешавања у Другом светском рату. Немци у Суботици су 2008. године направили историјски корак ка превладавању трагичне историјске прошлости. Наиме, у седишту Немачког народног савеза, заједно са својим пријатељима из невладине организације Јевреја „ Шалом Тора” из Панчева, основали су „Форум за дијалог Јевреја и Немаца у Србији”. Тим гестом су и Јевреји и Немци показали да су се уздигли високо изнад теоријске равни о мултикултурализму и толеранцији.

Потпуно смо свесни наше историје и нема улепшавања, то и нашим младима говоримо. Јер, треба да знају да наша трагедија није почела 1944. него 6. априла 1941. због политике нацистичке Немачке (Рудолф Вајс)

– Дубоко верујемо у историјско помирење српског и немачког народа као што је то било могуће и између Немаца и Француза. Ми не бежимо од тих тема – истиче Вајс. – Нама је потпуно јасно да је основи узрок страдања и несреће немачког народа на територији бивше Југославије после Другог светског рата био политика нацистичке Немачке и напад Трећег рајха на тадашњу Краљевину Југославију. Да није било тога, данас не бисмо причали да нас има 4.064, него 538.000, колико нас је било пре ратних догађања. Потпуно смо свесни наше историје и нема улепшавања, то и нашим младима говоримо. Јер, треба да знају да наша трагедија није почела 1944. него 6. априла 1941. због политике нацистичке Немачке. Потребно је да се суочимо с нашом историјом, али не на основу рекла-казала, него на основу историјских чињеница, архивских докумената 


Прва емисија на суботичком радију

Прву емисију у новије време на нашим просторима немачка мањина је имала на свом матерњем језику на таласима општинског радија Суботице. Сваког петка током 17 година имали су 820 емисија. Те емисије су, међутим, прекинуте након приватизације медија у Србији.

– Имали смо и омладинске емисије, у којима је наша омладина имала потпуно одрешене руке што се тиче избора музике и тема. Тако смо придобили младе. То је наша огромна предност – да су у нашим редовима и млади, и што имамо симпатизере и других националности – не игра улогу ни националност, ни вера, ни струка, ни пол, значи, апсолутно смо отворени за све – каже председник Немачког народног савеза


Двадесети век је био оптерећен драматичним погоршањем односа између српског и немачког народа. Најпре кроз искуство у Првом светском рату, потом и у Другом. Али, није било увек тако. Вајс каже да је у историји српског и немачког народа кроз векове  било лепших момената и да је сигуран у то да би у уyбенике требало да уђу и делови историје који спајају и који показују сарадњу двају народа.


У реституцији нема етничке дискриминације

Вајс каже да је Немачки народни савез много помогао припадницима немачке мањине да предају захтев за реституцију.

– Имали смо и неколико ургенција према министарствима, али реституција иде како и другима. Најважније је да не постоји етничка дискриминација. Како комшија Србин, Буњевац, Словак добија назад своју одузету имовину, тако добијају и Немци. Сви добијају споро, тако и Немци – наводи Рајс.


- Треба да се зна и то да је цара Душана у 14. веку чувао вођа немачке гарде Палман Брахт, који је у више битака омогућио да цар Душан остане на престолу. Или, сетимо се Арчибалда Рајса, немачког форензичара из Швајцарске, који је дошао у Србију. Пре 90 година написао је 800 новинских чланака у свим светским медијама и две књиге о српском народу, у којима је истакао оно што и ми видимо да је српски народ – гостољубив, искрен и поносан – и да такав народ треба да има водећу улогу међу европским народима – рекао је Рудолф Вајс.

Ержебет Марјанов

Фото: Вања Фифа
 

EUR/RSD 117.4849
Најновије вести