„Овакве временске прилике које смо имали последњих месец- два, погодују развоју популације крпеља, а уз то било је и доста ветра који крпеље може да „пресели“ и по 200 километара. Иако се углавном сматра да крпељи нападају у пролеће, јесењи период заправо може бити једнако опасан по љубимце, а поготово из разлога што власници често у ово време не обраћају толико пажњу на могућност да им пас или мачка негде покупе крпеља“, објашњава др Немања Шешевић и додаје да су крпељи активни све док температура не падне испод нуле, те још неко време треба бити на опрезу.
„Постоји више врста препарата за заштиту, различитих формулација и начина примене, од „спот он“ препарата у виду апмула, затим огрлице и таблете. Мора се нагласити да ниједан од њих не може да гарантује стопостотни учинак јер у случају великих најезди може да дође до пробоја заштите, али свакако сваки од њих уз правилну примену и повремене превентивне прегледе може адекватно да заштити љубимца“, наводи др Немања Шешевић.
Он указује и на то да се препарати често продају уз објашњење да заштита траје и по неколико месеци, што не одговара ономе што пише у декларацији препарата, те да треба обратити пажњу на реално трајање дејства како љбумци не би остали незаштићени у кључним периодима најезде крпеља.
„Обзиром да је у питању паразит, ињекционо се не користе вакцине за заштиту од крпеља већ се користе препарати попут огрлица и ампула које делују репелентно, односно одбијају крпеље, док таблете делују на други начин и оне убијају протозое које крпељ може да унесе у организам љубимца“, појашњава др Немања.
Према његовим речима, за сваког љубимца се заштита одређује на основу његових општих карактеристика, али и навика и услова у којима се држи пас или мачка.
„Мачке су много отпорније од паса када су крпељи у питању и много ређе се дешава да оболе, односно да им крпељ пренесе болест, док је код паса много више случајева оболевања и то највећој месри је у питању бабезиоза, једна од најчешћих болести коју преносе крпељи“, каже др Немања.
Н. П.
