Она је истакла и да 2016. године за лечење особа инфицираних ХИВ-ом потрошено више од милијарду и 200 милиона динара, што је за 25 одсто више средстава на терет РФЗО-а обезбеђено него у 2015. години.
„Од почетка епидемије 1985. године у нашој земљи је регистровано око 3.500 особа инфицираних ХИВ-ом од којих је половина оболела, а трећина умрла од АИДС-а“, рекла је Симић која је шеф Одељења за ХИВ инфекцију, полно преносиве болести, вирусни хепатитис и туберкулозу.
Она је на конференцији уочи Међународног дана сећања на преминуле од АИДС-а рекла да су само у 2016. години новооткривене 164 особе инфициране ХИВ-ом, да је 56 особа имало развијен клинички манифестум обољење АИДС-а, а да је десет особа умрло од АИДС-а.
„Свака друга новооткривена особа, од 164, била је узраста 30 до 49 година, а свака трећа од 20 до 29 година. Десетоструко више је било мушкараца регистрованих, а незаштићени сексуални однос је и даље доминантан као и ранијих година“, рекла је Симић додајући да је у 83 одсто свих случајева регистрованих у 2016. вирус пренет сексуалним односом.
Она је додала и да је међу новооткривеним особама инфицираних ХИВ-ом, оболелима и умрлима скоро половина са територије Београда.
Наводећи да је главни град најтеже погођен епидемијом, она је, међутим , указала и да се највећи број тестирања управо реализује у Београду.
„Сваке године више од половине свих особа које су отишле и добровољно се саветовале и тестирале, без упута лекара, тестирано је у градском Заводу за јавно здравље или у Студентској поликлиници у Београду.
Према њеним речима, слично је и међу оболелима од АИДС-а, а једино је узрасна категорија мало померана па је већина оболелих од 30 до 59 година.
„Међу умрлим од АИДС-а је десет особа - осам мушкарца“, рекла је Симић додајући да је половина са територије Београда.
Каже и да је број од 164 новооткривених нешто мало мањи него што је био у 2015. када смо имали највећи број регистрованих - 181 новодијагносиковану особу са ХИВ инфекцијом.
„Иначе, региструје се пораст ново дијагностификованих особа инфицираних ХИВ-ом како у Србији, тако и у Европи и оно што није добро је да се већина људи, скоро половина у Европи дијагностфикује у касном стадијуму ХИВ инфекције што значи да им је имунолошки систем значајно нарушен, а самим тим и могућност одговарајућег одговора на антиретровирусну терапију“, упозорила је Симић.
„Имамо процену да негде трећина од око 3.000 људи не зна у нашој земљи да је инфицирано ХИВ-ом и они су угрожени како од оболевања и умирања од АИДС-а, али и од преноса на друге људе“, рекла је Симић апелујући на грађане да победе страх и предсрасуде у циљу заштите свог и здравља других.
Помоћница министра здравља Весна Књегињић рекла је да ХИВ још увек представља велики јавно здравствени проблем у свету.
Према њеним речима, у Европи око 2,5 милиона људи живи са ХИВ-ом, а од тога 30 до 50 одсто њих не зна да имају ХИВ вирусну инфекцију.
„Половина њих дијагнозу открије у оном тренутку када је болест поодмакла и онда када им је здравље знатно нарушено, а лечење у том тренутку је много теже“, рекла је Књегињић.
Под слоганом „Зауставимо АИДС заједно“ свет ће 34. пут у недељу 21. маја обележити Међународни дан сећања на преминуле од АИДС-а, а Србија ће се обележавањем овог меморијала 14. пут прилкључити.
Међународни дан обележиће се у свим већим градовима у Србији, а централна манифестација у Београду одржаће се на платоу код Филозофског факултета где ће бити постављени штандови организација које се баве заштитом особа које живе са ХИВ / АИДС-ом.
Обележавање дана у Србији организује „Унија организација Србије које се баве заштитом особа које живе са Хив-ом и АИДС-ом и Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“.
