Србија једина у региону без савремене терапије за хепатитис

Светска здравствена организација одредила је 2030. годину као граничну за искорењивање хепатитиса Б и Ц, а процењују да је у свету овим вирусима тренутно заражено око 400 милиона људи.
vakcinacija pixabay.jpg
Фото: pixabay.com

Наша земља, међутим, нема званичну стратегију борбе против ових болести и једина смо земља у региону где пацијентима није доступна савремена терапија, јер лекови нису на позитивој листи. Старом терапијом која се код нас примењује 50 одсто оболелих се не излечи и остане да чека цирозу или карцином, а трансплантацију многи ни не дочекају.

Начелница Одељења за вирусне хепатитисе Клинике за инфективне болсти Клиничког центра Војводине професорка др Милотка Фабри каже да је успешно искорењивање ових вируса неопходна координирана државна акција.

"Вируси хепатитиса Б и Ц имају способност дугогодишњег, доживотног, одржавања у зараженој особи и тиме доводе до непрестане активације одбрамбених система. Стална активација имуне одбране постаје несврсисходна, јер не само да не може да се ослободи нападача, већ проузрокује друге болести: хроничне упале бубрега, поремећај функције штитне жлезде, шећерну болест, масну јетру, хематолошке болести, лимфоме и друга обољења", каже професорка Фабри.

Када је реч о хепатитису Б, за њега постоји вакцина и даље ширење инфекције стављено је под контролу обавезном вакцинацијом новорођене деце.

Против хепатитиса Ц још увек не постоји вакцина, али од 2014. године крећу открића нових анти-хепатитис Ц лекова којима он може да се излечи у више од 95 одсто случајева.

"Имајући у рукама ове моћне лекове Светска здравствена организација доноси стратегију којом је 2030. одређена за годину ерадикације вирусних хепатитиса",  наводи др Фабри.

Према њеним речима, СЗО је дала план искорењивања хепатитиса Б и Ц до 2030. године, према којем би требало да 90 одсто становништва буде вакцинисано против хепатитиса Б, да 90 одсто оболелих од хроничног хепатитиса Б добија антивирусну терапију и да 90 одсто оболелих са хроничном хепатитис Ц вирусном инфекцијом буде излечено. Овакав план је могућ, али треба велика енергија, посвећеност и укључивање свих расположивих ресурса из домена јавног здравља, владе, цивилног становништва. Мора да се направи конкретна прилагођена акција  вођена државним плановима.

Када је реч о лечењу хепатитиса, у Србији је регистровано више анти-хепатитис Ц вирусних лекова са којима бисмо могли да испунимо план СЗО и искоренимо болест. Др Фабри каже да, на жалост, ниједан од регистрованих лекова није на такозваној позитивној листи Републичког фонда за здравствено осигурање и нису доступни нашим грађанима.

"Србија је тренутно једина земља у региону која нема адекватну терапију хроничног хепатитиса Ц, а имају је Босна и Херцеговина, Црна Гора, Хрватска и Словенија. Званично лечење хепатитиса Ц у Србији је пегилованим интерфероном и рибавирином, терапија која је избрисана из Европских водича. Терапија којом се за 48 недеља излечи 50 одсто оболелих, а 50 одсто остаје да чека цирозу, карцином, трансплантацију коју најчешће не сачека. Данашња терапија хепатитиса Ц траје 12 недеља и доводи до излечења у више од 95 одсто лечених",  рекле је др Фабри и додала како би Србија за испуњење плана СЗО требало, за почетак, да обезбеди дијагностику и лечење својим грађанима.

Мањкава дијагностика

"Србија је тренутно јако далеко од искорењивања вирусних хепатитиса, посебно хепатитиса Ц. У Србији још увек не знамо са којим бројем заражених треба да се боримо. Дијагностика хепатитиса Ц нам је, крајње недопустиво, мањкава, најчешће се ослањамо на донације фармацеутских компанија што је неконтинуирано и недовољно.  Националну стратегију, званичну, немамо", оценила је проф. др Милотка

Љ. Петровић

EUR/RSD 118.3017
Најновије вести