Према подацима Атлас итраживања Европског удружења кардиоваскуларне кардиологије за 2017, приметан је пораст обољевања од ове групе болести у Источном Медитерану и Северној Африци. Утицај ових болести на друштво у смислу директних трошкова проистеклих из лечења и индиректних трошкова, на основу боловања, односно одсуствовања с посла, али и продуктивности и смртности, значајно утичу на економију испитиваних земаља.
Према подацима, у прошлој години забележено је 11 милиона нових случајева обољевања од кардиоваскуларних болести у већини испитиваних земаља (неке земље нису дале податке). Исхемијско обољење срва дешава се у око 50 посто случајева, а инфаркт погоди 14 посто Европљана.
Посебан проблем је значајан пораст обољевања од кардиоваскуларних болести код жена, које су, због нивоа естрогена, заштићеније од мушкараца када су у питању болести срца и крвних судова. Прошле године од кардиоваскуларнхи болести оболело је 5,7 милиона жена, и 5,3 милиона мушкараца. Сталан пораст обољевања од срчаних болести бележи се од 1990. године, код оба пола, али је значајнији порас забележен код жена (1990. пријављено је 4,9 милиона оболелих жена, и 4,3 милиона мушкараца). Ипак, мушкарци чешће обољевају од исхемијске болести срца (2,9 милиона), док жене чешће погађа инфаркт (0,85 милиона).жене су чешће оболевале од ових болести од мушкараца.
У Србији, повишени холестерол има 12 посто мушкараца и 16 посто жена, што нашу земљу сврстава у земљу с релативно ниским ризиком. Међутим, по проценту оболелих од повишеног крвног притиска међу првима смо у Европи. Висок притисак има 25 посто жена и 35 посто мушкараца старијих од 18 година, што Србију смешта на 11. место од 47 испитиваних земаља.
Гојазност је такође један од значајних узрока обољевања. Ипак, Србија се ту држи златне средине. Просечни Индекс телесне масе у Србији код жена износи 25,3, а код мушкараца 26,4. Ипак, кад смо мршави – мршави смо, а кад волимо да једемо, смештамо се у групу гојазних. Србија тако има 18 посто гојазних мушкараца и 21 посто гојазних жена, што је поприличан проценат, али ипак на доњој половини табеле.
Шта нас то онда смешта у земље високог ризика кад је у питању болест срца и крвних судова? Пушење, дијабетес и недовољно кретање.
Обољевање од срчаних болести погађа највише средњу класу, а разлика је драстична: скоро двоструко више оболелих потиче из породица са средњим и нижим приходима, што говори о томе да они богатији имају више пара за посету лекару, квалитетније лечење, али квалитетнију исхрану и вежбе, што смајује ризик од обољевања од болести срца и крвних судова.
По подацима Атласа, Србија држи неславно друго место по проценту људи који се недовољно крећу: први су Малтежани, са 40 посто неактивних мушкараца и 50 посто неактивних жена, а пратимо их у стопу с нешто више од 35 посто неактивних мушкараца и 47 посто неактивних жена.
Међу значајним узроцима пораста броја кардиоваскуларних обољења, нарочито међу женама, јесте и пушење. Скоро трећина Европљана пуши, што овај континент сврстава у водеће на земаљској кугли. Ситуацију погоршава и чињеница да је од болести проузрокованих пушењем годишње умире 700.000 људи. У Србији пуши 25 посто жена и 34 посто мушкараца старијих од 15 година. Ови подаци показују да равноправност тумачимо на погрешан начин: по броју пушачица, Србија је на четвртом месту, иза Бугарске, Македоније и Црне Горе, што земље бивше Југославије сврстава на тужно прво место.
По броју оболелих од дијабетеса, Србија је на седмом месту са 9,8 посто оболелих, у добу од 20 до 79 година, одмах иза Македоније, Либије, Црне Горе, Турске Либана и Египта, неславног рекордера овог истраживања. Повишени шећер забележен је код 6,3 посто жена и 8 посто мушкараца у Србији, по чему се сврстава у доњу половину табеле, али је број оболелих од дијабетеса показатељ да се о развитку ове болести не води довољно рачуна ни међу становништвом, ни међу здравственим радницима.
И. Вујанов
