У просеку, дневно се код 16 особа дијагностикује рак плућа, а на жалост, сваки дан 13 особа изгуби битку с овом тешком болешћу.
Директорка Сектора за лекове и фармакологију у Републичком фонду за здравствено осигурање Јована Симановић Миловановић најавила је увођење иновативне терапије за рак плућа.
- Централна комисија за лекове донела је одлуку и тренутно се преговара с фармацеутским кућама око иновативне терапије за карцином плућа, као једној од најприоритетнијих болести. Први лекови ће се наћи на следећој листи која излази крајем децембра, почетком јануара. Терапију пацијенти могу да очекују два до три месеца касније, након што буде спроведена јавна набавка - рекла је Јована Симановић Миловановић.
Карцином плућа је најчешћи и најсмртоноснији карцином у свету, али и у нашој земљи. Податак који додатно забрињава јесте да Србија заузима неславно друго место у Европи по смртности од карцинома плућа, док број оболелих расте сваке године. Од карцинома плућа годишње у Србији оболи више од 6.000, а умре 4.600 особа. Представница Удружења за борбу против рака плућа „Пуним плућима“ Оља Ћоровић напоменула је да се удружење поред превенције и подизања свести о штетности дуванског дима, бави и побољшањем статуса пацијената који су већ оболели од рака плућа.
- И док су штетност дуванског дима препознале здравствене институције, системских помака у лечењу оболелих пацијената у Србији и даље нема. Лечење је на нивоу од пре 20 и више година. Србија је готово једина земља у Европи која нема имунолошку и персонализовану терапију о трошку државе. Оболели од рака плућа, који имају срећу да живе у околним земљама, Црној Гори, Хрватској, Републици Српској, Румунији или Мађарској, имају шансу да живе и да воде квалитетан живот више година, док пацијенти у Србији умиру брзо, а и то краткотрајно лечење хемиотерапијом и зрачењем је мучно и ужасавајуће - казала је Ћоровић.
Када један од чланова породице оболи од рака плућа, целој породици се живот мења из корена. Братислав Атанасковић (60) из Крушевца пре две годне добио је тип карцинома који му је омогућио лечење имунотерапијом из донације.
- Био сам кандидат за имунотерапију и прву дозу добио см средином априла 2018. Након десет дана од прве дозе осетио сам први бољитак, а већ након три терапије, тумор ми се смањио за пола. Престали су болови, а ја сам полако могао да се вратим свом пређашњем животу. Да се дружим с пријатељима, као и својим унукама. И поред компликација које ова болест носи са собом, сада сам добро. Надам се да ће и други пацијенти у Србији добити могућности да се лече адекватном терапијом, како би могли да наставе да живе и са дијагнозом рака плућа – објаснио је Атанасковић.
Директорка Клинике за пулмологију Клиничког центра Србије професорка др Виолета Михаиловић Вучинић навела је да годишње збрину више од 5.000 пацијената, а да сваки четврти који уђе у ову клинику има дијагнозу карцинома плућа.
- Болест се обично открива у касној фази, јер је подмукла. Пацијент углавном нема тегобе, а када се оне јаве, то значи да је болест већ узнапредовала. Превенција је веома битан фактор, морамо да се заједнички боримо и за бољи статус оболелих. Ту пре свега мислим на савремену терапију која даје добре резултате, али и продужава живот пацијентима – рекла је проф. др Михаиловић Вучинић.
Говорећи о лечењу рака плућа, др Горан Стојановић из Института за плућне болести Војводине рекао је да се у последњих 10 година ситуација драстично мења појавом циљане и револуционарне имунолошке терапије.
- Институт, као врхунска научно-здравствена установа, има искуства у лечењу поменутим терапијама, које нам показује да примена савремених лекова у највећем броју случајева доводи до потпуног или делимичног повлачења тумора, која су код многих пацијената дуготрајни. На тај начин карцином плућа постаје све више хронична, а не смртоносна болест. На жалост, за сада се савременим терапијама пацијенти лече само кроз донације, клиничке студије или посебно одобрење РФЗО за појединачне пацијенте. Међутим, системског помака и даље нема, јер највећи број пацијената нема могућност да се лечи савременим терапијама о трошку РФЗО – напоменуо је проф. Стојановић.
Љ. Петровић
