Урбанистичким пројектом околине Ковид болнице на Мишелуку обухваћена је површина 2,15 хектара, на којој су новосадски урбанисти предвидели изградњу пратећих садржаја попут дистрибутивне кухиње, капеле, котларнице, простора за медицинске гасове, магацина и магацина за апотеке. Реч је о површини јавне намене у југоисточном делу Мишелука, уз петљу на којој се већ деценијама окупљају мотористи.
На месту будућег болничког комплекса, недалеко од потковице на петљи Мишелук, актуелном планском документацијом је предвиђен троспратни објекат намењен јавним службама, те су урбанисти пре избијања епидемије коронавируса предлагали да ту буде герантолошки центар. Тај простор тренутно је неизграђен, а урбанистичким пројектом, који је на увиду, обухваћено је седам плацева, од којих ће бити формирана јединствена парцела за болнички комплекс, док је остатак издвојен за улицу.
Након што је председник Републике Алексанадар Вучић најавио градњу Ковид болнице у Новом Саду, почеле су припреме за то, па су одборници градске Скупштине на последњем заседању донели одлуку да, непосредном погодбом без накнаде, око 25.000 квадрата градског земљишта на Мишелуку пређе у власништво Републике. Осим тога, за комунално опремање простора Нови Сад ће издвојити 250 милиона динара, а од тог износа из буyетске резерве је обезбеђено 150 милиона, док је преосталих 100 милиона добијено прерасподелом новца у оквиру Програма уређивања грађевинског земљишта.
У оквиру комуналног опремања ће бити постављене инсталације водовода, фекалне и атмосферске канализације, те изграђене саобраћајне површине, коловоз, пешачке и бициклистичке стазе. Такође, предвиђено је и постављање јавне расвете, саобраћајне сигнализације, али и урбаног мобилијара, клупа и канти за отпатке. Нова здавствена установа имаће 600 лежајева, 200 на интензивној и 400 на полуинтензивној нези. Недавно је најављено да ће за градњу новог болничког комплекса држава издвојити 4,15 милиона динара, те да ће радови бити завршени за око четири месеца, односно до 1. септембра.
Урбанистичким пројектом дефинисан је положај комплекса, пратећих објеката, али и партерно и хортикултурно уређење слободних површина. Тим документом је дефинисан и приступ комплексу са јавне саобраћајне мреже, организација стацинарног саобраћаја и интерних саобраћајница, као и услови за прикључење објеката на инфраструктуру.
Градски урбанисти су предвидели да од обухваћених 2,15 хектара, пратећи објекти заузимају 0,15, док је за интерне саобраћајнице намењено 0,88 хектара и 0,89 је издвојено за зелене и слободне површине, а за коловоз и тротоаре и бициклистичке стазе планирано је 0,23 хектара.
На простору болничког комплекса предиђена дистрибутивна кухиња површине 392 метра квадратана, капела од 142 квадратаа, котларница (149 м²), те станица медицинских гасова (131 м²), магацин (432 м²), као и магацин апотеке (228 м²), с тим да је висина свих пратећих објеката до једног спрата.
Ради ефикаснијег и бржег транспорта хране, једноспратни објекат дистибутивне кухиње смештена је у непосредној близини централних објеката. Храна ће бити припремана у приземљу зграде, док су на спрату планирани пратеће просторије, канцеларије, архива и сл.
Приземна капела предвиђена је у северном делу простора, издвојена у односу на паркинг и проток људи. У том објекту ће бити пријем преминулих, по потреби обдукција и смештај тела до тренутка предаје.
- Здравље нам је на првом месту, и свесни смо да нема здравља ако немамо где да се лечимо! Нови Сад ће, стога, најкасније до 1. септембра добити нову ковид болницу, будући да је Влада Србије донела закључак о почетку њене изградње. Ова болница ће бити у ковид систему док траје пандемија, имаће капацитет од 600 кревета, а кад престане потреба за тим, биће део Клиничког центра Војводине или како то већ буде дефинисало Министарство здравља и Покрајински секретаријат за здравство. Новом Саду фали општа болница, због чега секундарни ниво здравствене заштите није на нивоу који бисмо желели, а ово је концепт који смо дуго чекали и пут којим се коначно можемо изборити за општу болницу. Здравље Новосађана нема алтернативу, инвестиције у здравствени систем ће то и доказати- изјавио је градоначелник Новог Сада Милош Вучевић.
Уз интерну болничку саобраћајницу у непосредној близини централних објеката планирана је котларница. Приземни објекат централне станице за медицинске гасове, као и магацин за различите материјале, налазиће се уз техничку саобраћајницу, на улазном делу парцеле, како превоз робе не би реметио активности у болници. Осим дистрибутивне кухиње, у непосредној близини болничке зграде планиран је и приземни магацин апотеке, за складиштење лекова и пратећег потрошног материјала.
Замишљено је да унутрашња саобраћајница буде кружног облика, а простор болничког комплекса ће имати три колска прикључка на планирану саобраћајницу уз источну границу. Први (северни) ширине 6,10 метара предвиђен је за приступ, првенствено теретних возила, која ће достављати неопходне гасове, лекове и намирнице. На приближно 60 метара јужно од тог прикључка је други приступ ширине 5,50 метара, а око 50 метара јужно од другог је трећи прикључак исте ширине. Како је наведено, други и трећи приступи су намењени за прилаз паркингу, за запослене у болници, а пешачки и бициклистички приступи предвиђени су уз први и други прикључак на источну јавну саобраћајницу. Пројект предвиђа двосмерно кретање возила, које може бити регулисано и кружним једносмерним кретањем. Јужни крак саобраћајнице, у функцији паркинга слепо се завршава “Т” рачвом.
На обухваћеном простору ће бити укупно 211 паркинга, 187 у јужном делу и 24 “ВИП” места у северном делу, с тим да ће пројектном документацијом накнадно бити дефинисан положај и обележавање паркинга за инвалиде.
Урбанисти наводе да зелене површине, поред општих, имају и своје специфичне функције - стварање максимално повољних биолошко-санитарно-хигијенских услова у околини здравствених установа али и стварање стварање лепшег амбијента за лечење и опоравак болесника. Зелене површине би, како је планирано, требало да заузимају најмање 30 одсто површине, од чега око 60 мора бити висока вегетација. Око комплекса је планиран заштитни појас високе лишћарске
вегетације у комбинацији с декоративним шибљем, који представља тампон зону у односу на околни простор.
Јована Вукашиновић
Фото: Ф. Бакић
