Уколико бисмо имали пара, требало би да се уређују спортске сале исто као и рачунарски кабинети - рекао је недавно министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић, најављујући одређења побољшања услова школовања за ђаке у основном и средњошколском систему, од 1. септембра ове године.
Подсећамо, почетком ове године најављивана је идеја да од наредне школске године ученици основне школе од петог до осмог разреда имају физичку активност сваки дан. Међутим од тога се одустало и задржано је постојеће стање са три часа физичког недељно. План надлежног министраства био је да за ученике од петог разреда, обавезни изборни наставни предмет “физичко васпитање - изабрани спорт” трансформише у “спортске активности”. Од постојећа траи часа физичких активности, два су “физичко васпитање”, а трећи је “физичко васпитање - изабрани спорт”. Идеја је била да се тај трећи час трансформише у “спортске активности” које би биле реализоване током целе недеље по 15 минута дневно.
У Министарству просвете једно од објашњења за увођење ове новине било је да спортске активности неће улазити у фонд часова, па се тиме неће ни повећати оптерећеност ученика, док ће са друге стране деца имати много више физичких активности. Против тог предлога били су многи наставници физичког васпитања, са аргументом да је немогуће на тај начин организовати наставу јер је 15 минута премало да би се било шта урадило. Да ли је ова, чини се, добра идеја о свакодневној физичкој акативности у школи, па макар и карткотрајној, дефинитвно пропала, остаје да се види, а везана је за мултидисциплинарни приступ решавању проблема све слабије физичке активности деце и низа негативних последица које из тога настају.
Тако Министарство просвете планира и увођења здравственог васпитања у школе. У Нацрту закона о основном образовању, предложено је да се предмет “физичко васпитање” преименује у “физичко и здравствено васпитање” и учиће га сви од петог разреда основне школе. Тај предмет би требало предају наставници физичког, и то области као што су здрава исхрана, здрави стилови живота. У оквиру других предмета биологије и грађанскоог васпитања ученицима ће се предавати остали садржаји из ове области, међу којима је и репродуктивно здравље, које би се презентовало кроз међупредметно повезивање. Још би требало да предмет “физичко васпитање” убудуће поред практичног има и теоријски део, попсвећен спорту и физичкој активности.
Када се зна да је гојазност код деце (према подацима Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут” свако треће дете у Србији је гојазно) и адолесцената најчешће узрокована конзумирањем нездраве хране, преједањем и на виском трећем месту, недовољном физичком активношћу, физичко и здравствено васпитање морало би да буде од прворазредног значаја забудућност младе популације.
Поред законске регулативе, на Министраству, школским управама и школама је да решава недостатак и недовољну опремљеност фискултурних простора по школама у Србији (где их има), које већ дуго сале изнајмљују за екипне спортове, како би закрпиле своје буyете. И ако буде, како се предлаже, то ће и даље моћи и даље да раде, али тек поасле 21 сат.
Треба знати да је школа изузетно важна у стицању здравих животних навика, али и да у томе пођеднаку улогу имају и породица и целокупно ваншколско окружење детета. Требало би, уз нешто више уложених пара,. за то образовати цело друштво.
В. Црњански
