Анализа Британске фондације за срце показала је алармантан пораст раних смртних случајева од срчаних болести, који су након пандемије корона вируса достигли десетогодишњи максимум, а на сличну ситуацију упозоравају и српски кардиолози.
Стручњак др Небојша Тасић, помоћник директора Института за кардиоваскуларне болести “Дедиње” и председник Удружења центара за хипертензију, превенцију инфаркта и шлога (ХИСПА), потврђује за “Блиц” да бројне студије и научна истраживања сведоче да корона оставља дуготрајне последице на здравље људи, и да ово обољење чак и у постковиду и лонгковиду може озбиљно да угрози живот пацијента.
- Не само у нашој земљи, већ и у целом свету, статистика је показала такозвани вишак смртности, односно да је ковид неупитно довео до повећања броја преминулих. Нажалост, последњих неколико година, на срце и кардиоваскуларни систем посебан погубан ефекат има ковид-19 вирус, где се показало да не само инфекција тим вирусом и акутно обољење, у коме најчешће страдају респираторни и кардиоваскуларни систем, већ и период после ковида, такозвани постковид, како кратак, тако и дуг, доводе до тешких оштећења срца и кардиоваскуларног система. Примећено је да код болесника након ковида, и то нема корелације са тежином клиничке слике, чак и они болесници који су млади и који су лако преболели ковид, често у периоду од шест месеци до годину дана, и дуже, имају разноврсне кардиоваскуларне симптоме и тегобе – каже др Тасић.
Зато је неопходно, каже др Тасић, да и болесници који су имали благу клиничку слику када су, како се каже, лежали ковид, обавезно посете лекара и у постковиду. Уколико се јаве неки од наведених симптома обавезно да посете кардиолога да би се урадила правовремена дијагностика и терапија.
- Приметили смо и да вишеструке инфекције ковид вирусом, такође додатно оштећују цео организам, посебно срце и кардиоваскуларни систем и пацијенти морају бити опрезни, и зато је превентивни преглед јако важан - наглашава др Небојша Тасић.
Напомиње да је тешко разлучити када је ковид директни узрочник смртности, а када је удружен с другим компликацијама, али неминовно је да смо у тешком добу за човечанство јер пандемија и њене последице немилосрдно односе животе.
Посебну пажњу морамо посветити јачању имунитета кроз адекватну исхрану, уношење адекватних количина воћа и поврћа, као и кроз хидратацију.
Посебно је важно, колико је то могуће, избегавати како акутни и хронични стрес у периоду када нас вирус напада, маскама и дистанцом морамо посебно заштити старе и болесне и водити рачуна о њима.
Специјалиста интерне медицине, интервентни кардиолог проф. др Душан Ружичић каже за “Блиц” да је нарочито млађа популација све чешће на удару кардиоваскуларних обољења и инфаркта. Поручује младима да обавезно поведу рачуна о начину живота, јер су млади више окренути седатарном начину живота, немају довољно физичке активности, а разлог је и велика употреба мобилних телефона и рачунара.
- Имају нездрав начин исхране и лош стил живота. Млади често и много конзумирају енергетска пића и то су све управо једни од главних фактора ризика који доприносе да и млађе особе доживе инфаркте. Треба избегавати излазак у најхладнијим деловима дана, али то посебно важи и за старије особе - каже кардиолог др Душан Ружичић.
Опасност од короне вреба касније
Кардиолог проф. др Предраг Митровић из Ургентног центра КЦС је недавно изјавио да се код младих људи и даље јавља проблем у постковид периоду, а односи се на кардиоваскуларни систем.
- Још увек се код младих људи јавља упала срчаног мишића, упала срчане кесе, зато смо често говорили и понављали изнова да после прележане инфекција треба мировати у одређеном периоду, отприлике месец и по дана до три месеца. Ако се докаже да имате вирус, без обзира на облик и на то што је сада вирус готово другачији, морате чувати срце. Корона је сада лакша, понаша се као неки грип, некада се јавља температура, али све брзо прође. Оно што смо генерално приметили је да се и даље могу јавити компликације - каже др Митровић.
Кардиолог је поручио да је опрез неопходан, без обзира на старост пацијента. Сада је примећено да компликације имају људи око четрдесете године.
Одједном примећују да се умарају више него иначе, него што је то било раније
- То је оно када приметите да не можете уз степенице, када дође до упале срчаног мишића и срчане кесе - објашњава лекар.
К1инфо/Блиц.рс
