Једна од узданица је Етно село Стара планина породице Крстић, Горана, супруге Данијеле и сина Николе. На располагању је стотину лежаја, два ресторана, кафић, формира се музеј са око 2.000 експоната, отвара винарија, већ производе сухомеснате производе, ајвар, сокове без адитива, пекмез… Овај предео од 116.000 хектара је у поступку добијања статуса националног парка.
- Корона нам је помогла и 2020. четири месеца смо били скроз попуњени, а лане је била слабија посета 30 одсто јер су многи за годишње одморе отишли на море. Следеће сезоне очекујемо врхунац јер заокружујемо све капацитете и верујемо у попуњеност преко целе године. Очекујемо да томе у Кални допринесе оснивање прве пољопривредне туристичке задруге у Србији - најављује Крстић.
Осим три газдинства његове породице, намера је да се укључи и десетак комшијских, који ће етно село снабдевати сиревима, месом, воћем, поврћем и другим производима.
- Хоћемо заједно да подигнемо квалитет туристичке понуде, да би имали што више гостију - категоричан је Крстић.
Од Калне прва жичара на Старој планини је удаљена 17 километара, где се купује ски пас, а до главног скијалишта и хотела крај кога је 2011. инсталирана прва гондола у Србији је 24 километра, но, уско грло је мали паркинг.
- Скијаши радо долазе у Калну, неки и више пута зими. Код нас је туризам мање развијен него на Златибору и Копаонику, на врху Старе планине, у јеку сезоне капацитети су скроз попуњени, али у подножју, у Кални, места има. Верујем да ће се већ наредне сезоне тражити кревет више - оптимиста је Крстић.
У Кални има још неколико приватних смештаја, попут овог у Етно селу па приватни пансиони располажу са око 500 лежаја. Приде хотелски смештај.
Кална је некад било општинско место, у школи је предавано и у по четири одељења једног разреда и све је врвело од деце и људи, кад је радила фабрика ИМТ-а, а од 1963. до 1966. и рудник уранијума Габровница!
Кална и околна села деценијама су пропадала, па је сад највише остарелих житеља јер су млади отишли у вароши и иностранство. Крстић вели да су он и чланови породице дошли да развију туризам, иако није родом из овог места, а комплекс од 70 ари обогатио је разним садржајима.
- У Кални махом живе пензионери, а они који могу да раде баве се туризмом. Село је на тромеђи, па је од седишта општине Књажевац удаљено 30 километара, Пирота 38, а до Сврљига је 35. До Ниша је 60 километара, а до Софије 120. Да није короне, било би много више Бугара јер они чине 50 до 60 одсто гостију. Свиђа им се наша храна, ракија и музика, а и лако се споразумевамо. Уз то, наше су цене приступачне. Ноћење кошта 1.200 динара, ноћење са доручком 1.500, полупансион 2.000 и пун паснион 2.500. Цене су исте преко целе године, без обзира на летњу и зимску сезону, нису мењане већ три године, нити планирамо - каже Крстић.
У Етно селу се кувају домаћа јела по старинским рецептима. Током летње сезоне гости могу да присуствују спремању хране и сами се услуже. Рецимо, кад је печеница готова, гост поручи део који жели. Све апсолутно опуштено.
Крстић, иначе, у Нишу има фирме које се баве другим пословима и преузео их је син Никола, у туризам је породица ушла пре неку године, увидевши да и ту има зараде, па су се томе посветили Горан и супруга.
- Доста тога смо научили и трудимо се да све што пунудимо гостима буде квалитетно. За развој овдашњег туризма битан је пут од Ниша до Старе планине, па се од силаска са ауто-пута стиже за сат, а брзо се може доћи из више праваца. Стара планина има неколико жичара на скијалиштима на врху, али је потенцијал чак пет-шест пута већи од Копаоника, који не може више да се шири - уверен је Крстић.
У време актуелне власти до Старе планине је изграђен пут, а од претходне су остала значајна улагања у хотел и гондола.
- Природне лепоте Старе планине су изузетне. Побројана су 62 водопада, мада, можда их има и више. На релативно малом подручју сконцентрисане су и бројне историјске знаменитости, па има гостију који лети спавају код нас и после доручка цео дан обилазе планину, по повратку их чека освежење у базену, одморе се, сутра опет походе планину, а да се све обиђу треба им десетак дана. Рецимо, и музејску поставку кожарства, јер су се у некадашњој фабрици код нас правиле женске торбице за “Армани”, а ту су и други артикли рађени за чувени модни бренд. У знак захвалности, “Армани” је у Калну послао питона од шест метара овереног печатом - напомиње Крстић.
У Кални је кратко време радио рудник уранијума, изграђен је зато и хотел “Уран”, али је та епизода у историји места прекинута са крахом нуклеарног програма СФРЈ. А рудник је, према незваничним истраживањима, рађеним на више локација, имао довољне залиха урана да се направи атомска бомба. Кална је после Другог светског рата међу првима добила струју јер се знало да ће се ту нешто важно копати, али све се радило у некој врсти конспирације. Упркос великим амбицијама, рудник је затворен преко ноћи. У политичким круговима се причало да је одласком Александра Ранковића напуштен цео пројекат нуклеарних истраживања, али су многи били уверени како су словеначки стручњаци лажирали истраживања о исплативости овог рудника да докажу како је исплативије уран вадити у Жировском врху у Словенији.
Пошто Крстићеве нишке фирме послују са компанијом из Крагујевца која се бави мерењем радијације, довео их је у Калну и околину и утврђено је да није повећан ниво радијације, па нема ни препрека за развој туризма.
- Комшија који је тад рударио има скоро 90 година и добро се држи, иако је руду уранијума и оно што се од ње справљало држао у рукама - вели Крстић.
Милорад Митровић
