У Клиници за неурологију Клиничког центра Војводине у последњих годину дана лечено је 1.004 болесника због акутног можданог удара. Међу факторима ризика за настанак овог озбиљног обољења, издвајају се хипертензија, дијабетес мелитус, повишене масти у крви, срчане аритмије, пушење, неправилна исхрана, конзумирање алкохола и друго. Познавање фактора ризика и њихово благовремено контролисање значајно смањује ризик од појаве можданог удара. Најважније је препознати симптоме можданог удара, а то су пре свега: слабост и трњење половине тела, сметње говора, сметње гутања, нагло настала нестабилност, дупле слике, губитак вида у једној половини видног поља, поремећај стања свести, наводи др Јовићевић.
Захваљујући тромболитичкој терапији која се у Клиничком центру Војводине примењује у последњих десет година, мождани удар може успешно да се лечи. Такође, у КЦВ примењује се и савремена метода механичког одстрањења тромба из крвног суда који је био запушен. Ова метода се показала као успешна и омогућава да пацијент буде без инвалидитета. Фактор времена је кључан, с обзиром да ове мере лечења могу да се примене само у оквиру првих четири и по, односно шест сати од момента настанка тегоба.
Иако је мождани удар болест старије популације, неретко се дешава и код младих особа. У циљу превенције можданог удара потребне су редовне контроле од стране изабраног лекара, редовни превентивни прегледи и добра контрола постојећих фактора ризика, напоменула је др Јовићевић.
У Институту за јавно здравље Војводине наводе да је Светски дан можданог удара, 29. октобар, установила Светска организација за мождани удар 2006. године. Циљ кампање је да се подигне свест о превенцији можданог удара, његовом лечењу и подршци. Основна порука овогодишње камање је „Једна од четири особе доживеће мождани удар током свог живота – немојте то бити Ви“.
Многе друге факторе ризика за настанак можданог удара можемо спречити, као што су повишен крвни притисак, шећерна болест и скривени шећер, односно интолеранција на глукозу, пушење и излагање дуванском диму, злоупотреба алкохола, употреба недозвољених супстанци, као што су кокаин, амфетамин, друге психостимулансе и друге дроге, кажу у Институту и додају да су међу факторима ризика и сужење каротидних артерија и гојазност.
Болести крвних судова су непријатељ број један у Србији и свету, а међу њима је мождани удар трећи најважнији узрок оболевања и смртности, као и најчешћи узрок инвалидитета. Мождани удар код две трећине болесника узрокује инвалидитет који најчешће за последицу има трајну радну неспособност. Процена је да чак 46 одсто случајева можданог удара настаје у продуктивној фази опште популације, односно између 45. и 59. године живота. Сваких шест минута нека особа доживи мождани удар. Чак 60 одсто пацијената остаје са мањим или већим последицама шлога, док трајно онеспособљени за самосталан живот, односно људи који зависе искључиво од туђе помоћи, чине остатак ове негативне статистике. Мождани удар утиче на болеснике, породицу и пријатеље болесника, као и на ширу друштвену заједницу, истичу у Институту.
Љ. Петровић
