Како је саопштио Документационо-информациони центар "Веритас", два пројектила су директно погодила павиљон у коме су биле смештене избеглице из бивше Републике Српске Крајине, а један је пао у павиљон старачког дома.
Знатно је оштећен и павиљон са плућним болесницима.
У тим објектима погинуло је 19 особа, док их је више десетина повређено.
У павиљону са избјеглицама убијени су Малобабић Босиљка (53) и њена деца Милена (20), Раде, (19) и Миленко (16), Слијепчевић Мила (90), Манојловић Душан (72), Манојловић Милица (77), сви из Сјеничака, општина Карловац, Напијало Драгић (70) из Војнића, општина Војнић, Јањанин Бигданка (74) из Маличке, општина Вргин Мост, Поповић Славко (60) из Доњег Скрада, општина Крњак, Будисабвљевицј Петар (60) из Врховина, општина Врховине.
Погинули су и Павковић Ђорђе (45) из Павковића, општина Крњак, Жигић Раде (52) из Тука, општина Кореница, Малешевић Даница (61) из Тушиловића, општина Крњак и Вучковић Миланка (65) из Косјерског, општина Дуга Реса.
У оближњем старачком дому, навео је "Веритас", убијени су: Рашић Стана (66) из Криве Феје, општина Врање, Милановић Босна (68) из Власина Округлице, општина Сурдулица, Величковић Десанка (67) из Калиманца, општина Владичин Хан и Рабгелов Стамен (61) из Божица, општина Сурдулица.
Дејства бомбардовања су била толико разорна да је комплетно уништен анатомски састав неких тела, због чега су, упркос упорности патолога, троје избеглица остали неидентификовани: Милица Манојловић и браћа Раде и Миленко Малобабић, каже се у саопштењу.
И идентификовани и неидентификовани посмртни остаци избеглица сахрањени су на Масуричком гробљу у Сурдулици, далеко од њихова завичаја у Лици и на Кордуну, којег напустише у августу 1995. године спашавајући главе пред хрватском војском у акцији под кодним називом “Олуја” на западне дијелове РСК, који су се у то вријеме налазили под заштитом мировних снага УН-а, навео је "Веритас".
За отети завичај и изгубљене животе избеглица из Лике и Кордуна и стараца из околице Сурдулице, још нико није одговарао, навео је у саопштењу председник "Веритаса" Саво Штрбац.
