Посао кардиолога, нарочито интервентних, захтеван је, стресан, стално су изложени зрачењу.
„Све мање лекара жели да се бави овако тешким послом који подразумева спасавање људских живота. Зато је на нама да им обезбедимо едукацију и усавршавање, као и рад на опреми која је у складу са светским трендовима. Нарочито у интревентним процедурама је важно да постоји технолошки напредна опрема“, истакао је др Гојковић и додао да је у четири здравствена центра која имају ангио сале у Војводини, ове године урађено више од 8.500 интервенција и никада није урађено више процедура на коронарним крвним судовима.
Болести срца и даље су на првом месту по смртности у Војводини. Највећи проблем у Покрајини представљало је то што су сви срчани болесници упућивани у Институт за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици, јер у другим градовима није било услова за лечење срчаних обољења, што је за последицу имало стварање дугих листа чекања. Гојковић је навео да с отварањем ангио сала у Сомбору, Суботици и Зрењанину, као и с новим начином рада на Институту за кардиоваскуларне болести, у Војводини нема листа чекања за катетеризацију.
У Војводини тренутно има пет ангио сала за кардиолошке пацијенте, а Гојковић је најавио да се набавља и шеста, која ће бити у Институту за КВБ у Сремској Каменици. Оценио је да је тиме решен горући проблем и навео да Војводина има још три ангио сале, две неуролошке и једну на Институту за плућне болести.
Едукације значајне младим лекарима
Драгана Дабовић је млада докторка која је на специјализацији и три године ради као клинички лекар на Институту. Гледајући ангиографије, заинтересовала се за ову област, а сматра да су едукације значајне, јер су млади лекари у прилици да виде интервенцијеи науче како се оне изводе.
„Овај симпозијум је прилика да млади људи уче од својих колега, црпе знање од њих и буду спремни да нас убудуће лече“, казао је др Гојковић.
Управник Клинике за кардиологију Института доцент др Илија Срдановић истакао је да је добро што постоји благи тренд пада броја оболелих, али да је лоше што у апсолутним бројкама још увек висока стопа и обољевања и умирања од кардиоваскуларних болести у Војводини и Србији.
„Ове болести доминантно погађају старију популацију, али постоји и одређени број младих који обољевају, што је због лошег стила живота. Интервентни кардиолози су последњи бедем у одбрани од болести, а важни су и кораци пре тога, а то су здравствено просвећење грађана, као и квалитетан рад у примарним и секундарним здравственим установама“, навео је др Срдановић.
Симпозијум младих интервентних кардиолога Србије је други скуп који је посвећен младим лекарима и окупио је докторе из целог региона, наше земље, Хрватске, Црне Горе и Републике Српске. Ове године акценат младим стручњацима биће стварање СТЕМИ мрежа у Србији и региону.
„Акредитовано је више од 100 учесника и интересовање је велико, а учествују лекари, као и медицинске сестре и техничари који раде у ангио кабинетима. Дводневни скуп подељен је у две тематске јединице: првог дана тема је коронарна патологија, а другог дана структура болести срца“, испричао је др Срдановић.
Љ. Петровић
