"Из разговора које смо обавили са онима који су осуђени за убиство жене, закључили смо да нема кајања и ако се кају, како кажу, то је из разлога што су упропастили, изричито, своје животе", рекла је представница Женског истраживацког центра за едукацију и комуникацију Невена Петрушић.
Државни секретар Министарства унутрашњих послова Биљана Поповић Ивковић указала је на велики проблем да, иако жртве могу насилника анонимно да пријаве, у већини случајева оне то не раде, чак ни њихова околина.
"У 2018. години имали смо 34 случаја убијених жена, а чак за њих 27 полиција није имала пријаве насиља у породици. Тенденција се наставља и ове године, у 28 случајева убистава, у 17 случајева није било ранијих пријава насиља", навела је Поповић Ивковић.
Она је навела да жртве нису само емотивне партнерке, већ и мајке, баке, ћерке, а оно што највише застрашује јесу начини на која су убиства почињена.
"Почионици на најсуровије начине убијају жене. Према нашим подацима, они користе ножеве, физичку снагу, чекиће, шипке, па и ловачке пушке како би убили жену, маћеху, баку, чак и бебу, односно ћерку. Насилник када донесе одлуку да убије, он ће то и учинити", поручила је Поповић Ивковић.
Према статистици коју је изнела државни секретар, у 2018. години број оштећених жена кривичним делом насиље у породици био је 4.728, док је од 1. јануара до 12. новембра 2019. године тај број мањи и износи 3.651. Број жртава женског пола за кривична дела са смртним исходом извршених у оквиру породице и партнерских односа у 2018. години је 34, док је до новембра 2019. године тај број 28.
„Број хитних мера укупно изречених на основу Закона о спречавању насиља у породици у 2018. године је 27.042, од чега је 8.065 мера привременог удаљења учиниоца из стана и 18.977 мера привремене забране учиниоцу да контактира жртву насиља и да јој прилази. Укупан број продужених хитних мера у 2018. години износио је 16.000. Током 2019. године, закључно са 12. новембром број укупних хитних мера изречених на основу Закона је 23.097, од чега је 7.061 мера привременог удаљења учиниоца из стана и 16.036 мера привремене забране учиниоцу да контактира жртву насиља и да јој прилази. Укупан број продужених хитних мера до сада износи 12.675", рекла је Поповић Ивковић.
Она је нагласила да се женама жртвама насиља и експлоатације мора послати јасна порука да нису саме и да су држава, међународне организације, организације цивилног друштва, као и целокупна јавност уз њих, да је важно охрабрити их и подржати да пријаве насиље, како би починиоци били откривени и адекватно кажњени. У вези са овом темом, она је апеловала на медије да извештавају са посебним сензибилитетом.
Државни секретар је нагласила да су спроведене бројне активности у циљу обуке полицијских службеника за поступање у случајевима спречавања породичног насиља и пружања заштите жртвама насиља, како је предвиђено Законом о спречавању насиља у породици.
„Министарство унутрашњих послова у току 2017. и 2018. године, у сарадњи са Криминалистичко-полицијским универзитетом обучило је 1.350 полицијских службеника за примену Закона. До краја јануара 2020. године, биће обучено још око 700 полицијских службеника како би полиција била још ефикаснија у свом поступању", рекла је Поповић Ивковић.
Она је истакла и да су превенција, пружање помоћи, оснаживање жртава насиља у породици и трговине људима приоритетне активности Министарства и да се насиље мора смањити на минимум.
Државни секретар МУП навела је да је то министарство спровело бројне активности.
"Међу њима су обука службених лица, наруквице за жртве и насилнике које ће бити уведене у наредне три године кроз пројекат "Унапређење безбедности жена у Србији", а који спроводи Агенција уједињених нација за родну равноправност у Србији (УН Wомен), у сарадњи са МУП-ом, а уз финансијску подршку Норвешке", закључила је Биљана Поповић Ивковић, која је подсетила да жртве насиља у породици насилнике могу да пријаве анонимно и бесплатно позивом на број 0800100600.
Истраживање о фемициду, које су спровели Женски истраживацки центар за едукацију и комуникацију и ФемПлатз, рађено је три године и кроз њега су анализиране правоснажне судске пресуде за убиства жена у Србији.
"У одређеном броју случајева жене су пријавиле насиље, а институције нису благовремено реаговале. Показало се да, чак и када је насилник био раније кажњен, није променио своје понашање. Ми немамо програм за рад са насилницима, који би обезбедили да се трајно измени њихово понашање. Када је реч о судским поступцима, ефикаснији је рад судства него тужилаштва", истакла је Невена Петрушић.
Истраживање је потврдило да су злостављачи различитих занимања, факултетског образовања и њих све везује, како каже Петрушић, исти образац, опсесивно контролишу своје партнерке и жене, и то је модел по којем се препознају.
"Најчешће, окидач за убиство представља тренутак када жртва пожели да напусти насилника", испричала је Петрушић.
Заменик амбасадора ЕУ у Србији Матеја Норчич Штамцар истакла је да је насиље над женама кукавички чин и да заслужује нулту толеранцију. Она је најавила да ће 22. новембра бити покренута кампања „16 дана активизма" против насиља над женама.
„Родна неравноправност и насиље над женама су две стране исте медаље, против којих се треба борити пођеднако и без одлагања", истакла је Норчич.
Оливера Јанковић Лековић из Агенције УН Вомен истакла је је да жене које се налазе у ситуацији насиља морају бити стављене у центар интервенција свих надлежних институција које су укључене у одговор насиља према женама и да за починиоце насиља не може да постоји никакво оправдање и олакшавајуће околности.
Конференцију „Спречавање и искорењивање фемицида у Србији" су реализовале три партнерске организације-Кућа родних знања и политика из Новог Сада, ФемПлац из Панчева и Женски истраживачки центар за едукацију и комуникацију из Ниша, у оквиру регионалног програма који подржава УН Вомен у Србији и финансира Европска унија.
