"Зато ме охрабрује велико интересовање локалних самоуправа које данас видим на овој конференцији. Истовремено, то интересовање потврђује и да смо у сарадњи са партнерима из Немачке организације за међународну сарадњу ГИЗ постигли значајне резултате на подизању свести о важности енергетске ефикасности, на чему смо радили годинама", рекао је Деђански на Регионалној конференцији Платформе знања за енергетску ефикасност у Скупштине Војводине.
Интересовање представника локалних самоуправа током конференције било је усмерено на представљање националних типологија школа и вртића, чију је израду такође подржао ГИЗ у оквиру пројекта "Енергетска ефикасност у јавним зградама".
У Националној типологији школа изнети су подаци до којих је дошао тим Београдског Универзитета након прикупљања и анализе података за неколико хиљада школа у Србији. Узимајући у обзир њихову старост, начин градње, величину, површину, врсту прозора, изолацију и многе друге чињенице, Национална типологија школа описује пресек стварног и идеалног стања школских зграда из угла енергетске ефикасности.
Такође, сврставајући их у категорије, на врло конкретан начин указује које мере реконструкције у циљу постизања енергетске ефикасности је најбоље предузети и тиме даје основу за доношење одлуке које школе, када и како реновирати.
На питање колике се уштеде реконструкцијом једне школе могу остварити, професор Душан Игњатовић са Архитектонског факултета у Београду оценио је да се уштеде крећу од 30 до 70 одсто.
"Улагање се свакако исплати, али где ће се улагања усмерити је друга ствар, јер на то утичу и демографски разлози који доводе до тога да поједине школе имају веома мало ученика", закључио је одговарајући на питања новинара пре конференције Игњатовић.
Славољуб Арсенијевић, в.д. помоћника покрајинског секретара за енергетику рекао је да се у Војводини до сада радило само на енергетски ефикасним санацијама школских и предшколских објеката, а оне доносе мање уштеде.
"У наредном периоду почињемо да се бавимо енергетском ефикасноснишћу на пољу зградарству, где су уштеде, како су проценили стручњаци и доказала пракса, веће. Зато је веома важно што већ имамо Платформу знања за енергетску ефикасност, као и типологије, које ће нам омогућити да лакше и рационалније донесемо одлуке о припритетима. Ови алати су практични и заиста помажу да се новац пласира на прави начина и на право место", рекао је Арсенијевић и потврдио да је енергетска ефикасност једна од ретких области у којој новац не недостаје. "Влада Србије, Влада Војводине и Покрајински секретаријат за енергетику доста улажу у обновљиве изворе и енергетску ефикасност пре свега школских и предшколских објеката. Новца има, али нема довољно добрих пројеката. Зато је веома важно да даље наставимо да радимо на информисању и дизању свести о значају примене мера енергетске ефикасности и да општине и градови постану свесни колико је важна улога енергетских менаџера у свему томе", објаснио је Арсенијевић.
Фокус пројекта "Енергетска ефикасност у јавним зградама", који од 2015. године спроводи ГИЗ, је на школама.
"Овом темом се бавимо на свеобухватана начин. Зато смо, имајући у виду примере добре праксе из Немачке, који показују да је промена понашања корисника кључ успеха за примену мера енергетске ефикасности, креирали, и у сарадњи са Привредном комором Србије, спровели, обуке за домаре и запослене у школама", објаснила је Јована Стаменковић, менаџер пројекта.
Она је констатовала и да је у току последњих 10 година, колико ГИЗ спроводи пројекте у области енергетске ефикасности, у Србији остварен велики напредак у погледу регулаторних оквира, иструмената за креирање политика у овој објасти и алата за процену исплативости улагања.
"У том смислу истакла бих Платформу знања за енергетеску ефикасност која даје могућност размене искустатва, експертиза и примера добре праксе", закључила је Стаменковић.
Иначе, једна од тема конференције био је и нови механизам финансирања из Буџетског фонда за унапређење енергетске ефикасности Републике Србије за куповину енерегетски ефикасних уређаја у домаћинству путем ваучера.
