Војвођанско здравље: Годишње у Војводини 160 људи оболи од меланома

Кожа је највећи орган људског тела и свака промена на њој може да се види. Лекари Клинике за кожно-венеричне болести у Клиничком центру Војводине саветују пацијентима да једном месечно уз помоћ два огледала прегледају целу кожу и обрате пажњу на сваку промену коју примете.
KliniaZaDermatologiju-BLU_018
Фото: Дневник/ Б. Лучић

Меланом је најопаснији карцином коже, који се на жалост касно открива, а јавља се у млађем животном добу и од њега годишње у Војводини оболи 160 људи, док се више од 250 особа годишње јави лекарима Клинике због базоцелуларог рака коже.

„Ништа не расте пребрзо, а у размаку од једног месеца види се да ли је младеж променио облик, боју или величину, односно да ли постоји нека друга или нова промена на кожи. Важно је да се обрати пажња на промене, јер у случају меланома, чак и мале величине могу да дају метастазе и буду смртоносне. Иако се меланом јавља ретко, код нас оболи четири до осам особа на 100.000 људи, док Аустралија има 50 случајева у 100.000. Овај карцином се открива касно, када већ оде у дубину. Шанса за преживљавање је 50 одсто у случају када је меланом дубине четири милиметра, али без лечења шанса за преживљавање је јако мала. Ова болест је водећи узрок смртности код жена старих од 20 до 40 година у САД“, каже доценткиња др Милана Ивков Симић са Одсека за дерматохирургију и туморе коже Клинике за кожно-венеричне болести Клиничког центра Војводине.

Годишње се у Централној Србији меланом открије код 457 особа, што уз 160 новооболелих у Војводини, чини око 620 новооболелих годишње. Од укупног броја новооболелих и даље се свега свега 20 до 25 одсто меланома открије у раном стадијуму, за разлику  Немачке где се и до 80 одсто открије у раном стадијуму, захваљујући дугогодишњој едукацији становништва о томе када да се јаве на преглед. Болест погађа најчешће особе које имају од 50 до 60 година, али се релативно често јавља и пре 40. године. Меланом је други по учесталости малигнитет код младих старости који имају од 15 до 29 година и у овој популацији чешће се јавља код девојака, а верује се да је то због чешћег сунчања, употребе соларијума и жеље за тамним теном који је још увек симбол „доброг изгледа”, упркос опасностима које носи.

Фото: Дневник/ Б. Лучић

Симптоми и рано откривање

Самопреглед и преглед коже партнера и чланова породице основ су раног откривања рака коже. Осим самопрегледа, преглед код дерматолога једном годишње требало би да буде део превентивног прегледа, посебно код особа које имају више од 50 младежа. Дерматолог осим клиничког прегледа користи и дермоскопију младежа која омогућава значајно бољу видљивост, прецизнију дијагнозу и праћење промене или појаве новог младежа помоћу дигиталне дермоскопије. Код меланома веће дебљине неретко се јављају и свраб и крварење и то најчешће без повреде, када је неопходно јавити се лекару што пре ради хируршког уклањања и постављања прецизне дијагнозе.


Уколико се болест открије у раној фази, пет година преживи више од 90 одсто оболелих, око 60 одсто уколико се болест регионално проширила, а од 15 до 20 одсто код иницијално дијагностикованих удаљених метастаза.

„Један облик меланома, нодуларни, који чини око 20 одсто свих меланома, брзо расте у дубину. Код њих се боја не мења значајно, а некада могу да буду и у боји коже, меланотични меланом. Зато би требало да се обрати пажња на издизање лезија на кожи, њихову чврстину, јер је меланом чврст и да ли расте непрекидно. Такве лезије или промене у једном тренутку прокрваре. Међутим, уколико се повреди младеж који особа има годинама и који је мек на додир и крене крв, то најчешће није сумњива промена и нема сумње на меланом, али и тада пацијенти могу да буду упућени на преглед код дерматолога“, упозорава др Ивков Симић.

Фото: Доцент др Милана Ивков Симић, фото: Дневник/ Б. Лучић

Меланом коже је током 2012. године у Републици Србији, био десети најчешћи малигни тумор у оболевању и дванаести у умирању код особа оба пола, са учешћем од 1,8 одсто у структури оболевања, а  1,3 одсто, у структури умирања од свих малигних тумора. У односу на друге светске земље, као што су Аустралија или Нови Зеланд, Србија се са стопама оболевања које су пет пута мање у односу на највише процењене у свету, налази у групи земаља са нижим ризиком оболевања. Ипак, подаци о епидемиологији меланома у Јужној Европи и у балканској регији открили су разлике које само делимично могу да се припишу географским и етничким различитостима, већ указују и на непотпуно пријављивање и касно откривање. Просечна дебљина тумора у Словенији и земљама западне Европе мања је од једног мм, док је у Србији 2,95 мм према објављеним подацима.

„Спречавање и рано откривање било које болести, па и тумора коже је основа очувања здравља, преживљавања, најефикаснијег и често најједноставнијег лечења. Од свих тумора коже, најважнији су немеланомски, односно базоцелуларни карцином, уз планоцелуларни карцином и меланом коже“, наводи др Ивков Симић.


Самопреглед

Прегледом коже могу да се запазе промене које су нове, или оне које се временом мењају, због чега би требало да се обртите лекару или да вас лекар упути дерматологу. На овај начин меланом или други облици рака коже, могу да се уоче рано, када је излечење трајно и потпуно. За самопреглед коже потребно је скинути се и стати испред великог огледала и као испомоћ користити и ручно огледало. Једном у десет година било би добро да се тело фотографише, те се тако добије и “мапа младежа” и лакше се прати стање и пореде промене.

1 - Прегледати предњу страну трупа уз помоћ огледала, а бочне стране са подигнутим рукама. 2 - Савити лактове и пажљиво прегледати подлактице, надлактице и дланове. 3 - Погледати задњу страну натколеница и потколеница уз помоћ огледала, као и табане. 4 - Прегледати задњу страну главе и врата са ручним огледалом, размичући косу. 5 - На крају прегледати леђа, задњицу и гениталије уз помоћ ручног огледала.


Одсек за дерматохирургију и туморе коже основан је 2013. године на Клиници, како би се објединио рад лекара који су се 15 године пре тога обучавали и уводили најсавременије методе дијагностике и терапије премалигних и малигних тумора коже. Захваљујући томе развијен је дијагностички и терапијски приступ, који прати водиче водећих земаља западне Европе, Аустралије и Америке, а постојање Одсека и процедура рада коју спроводе јединствена је у нашој земљи.

Фото: Дневник/ Б. Лучић

„Меланом коже се у веома великом проценту добро лечи, а резултати ране дијагностике које имамо потпуно су у складу са онима које имају далеко развијеније земаља од наше, попут земаља западне Европе, Америке и Аустралије. Ретке студије из наше земље, ван самог Одсека за дерматохирургију и туморе коже, показују да се у нашој земљи меланом коже открива у високом проценту када је његово лечење комплексније, теже, са мањим шансама за преживљавање“, наводи др Ивков Симић и додаје како су разлози за касно откривање болести многобројни, али напомиње и да се многи лекари у Србији боре, како би се поправили ови неповољни резултати.

„Један од важних предуслова за преживљавање меланома је његова рана детекција, односно дубина инвазије, јер уколико је она мања од 1 мм, шансе за преживљавање знатно су повољније. Проценат меланома детектованих у нашем одсеку, који су до 1 мм, не разликују се података САД, Немачке и Аустралије“, објашњава др Ивков Симић.


Ризичне групе

Лекари опште праксе упућују дерматологу одрасле пацијенте уколико имају више од 50 младежа (невуса) и/или више од 20 на горњим екстремитетима, искључујући и оне мање од 2 мм; ако имају један атипични младеж или више њих; ако имају више од 50 младежа од којих су неки атипични и са породичном анамнезом о меланому; уколико имају личну анамнезу о уклоњеном меланому;  старије од 50 година са тешким соларним оштећењем коже и анамнезом о уклоњеном малигном тумору коже; особе са трансплантираним органима. Педијатри упућују дерматологу децу која су млађа од 15 година са yиновским конгениталним невусима дијаметра већег од 10 цм и оне са новим младежима, пигментованим и непигментованим (ружичасте боје) - који брзо расту.


Фото: Дневник/ Б. Лучић

Када је реч о базоцелуларном карциному, он  се у највећем броју случајева, препознаје и при димензијама од свега два до три мм.

„Током низа година, у оквиру Одсека је и дијагностиковано и лечено годишње имамо од 250 до 300 базоцелуларних карцинома величине до два цм.При томе је однос броја лезија које су упућене на анализу под сумњом на базоцелуларни карцином и број патохистолошки доказаних карцинома изузетно мали и износи 1:2, а стопа рецидива је два одсто. То не указује само на успех у раном откривању базоцелуларног карцинома и адекватне терапије, већ указују на значајну могућност уштеде људских и материјалних ресурса ради постизања одличних резултата, које је потребно одржавати и надаље развијати“, оцењује др Ивков Симић.

За четири године у Одсеку за дерматохирургију и туморе коже хируршки су одстрањене 752 промене са сумњом на базоцелуларни карцином, а микроскопски налаз потврдио је ово обољење у 653 случаја. Анализом ових података утврђен је изузетно добар однос између сумње на болест и њене потврде, који је исти или и бољи у односу на резултате који се постижу у Америци и Аустралији.

Базоцелуларни карцином један је од два немеланомска рака коже, уз спиноцелуларни карцином.


УВ индекс

Др Милана Ивков Симић саветује људима да пажљиво прате информације о УВ индексу. Најгоре зрачење је када је УВ индекс 11 и тада треба да се остане у кући и да се не излази напоље. Уколико је УВ индекс од 8 до 10, не треба да се иде напоље у периоду од 10 до 12 сати, а уколико се иде напоље неопходна је физичка заштита или боравак у хладу.


Фото: Дневник/ Б. Лучић

„Базоцелуларни карцином је нај чешћи карцином код људи беле расе, а на срећу најмање је опасан. Он се полако шири на месту где је створен, а изузетно ретко може да се јави у виду расејане болести. Промена може да буде новостворена или раније постојећа која мења облик, величину или боју. Обично има изглед чворића боје коже, са сјајном перластом ивицом или је у виду ранице која не зараста. Овај карцином полако расте, месецима, често и годинама, најчешће на лицу. Важно је открити овај тумор на време, када је мали. Уколико се дуже време не лечи, може да расте у ширину и дубину на том месту и да захвати дубља ткива. Уколико знатније порасте, операција захвата већи део лица, а тиме се смањује функционалност поједних делова лица, што може значајно да утиче и на изглед“, објашњава др Ивков-Симић.

Свим облицима рака коже, па и овом, посебно су склони људи светле пути и светлих очију, који много времена проводе на сунцу, као пољопривредници, грађевински радници, али и пецароши и сви који воле да се сунчају. Управо на ове туморе односи се познати слоган “кожа памти”.

У Одсек за дерматохиргију и туморе коже, долазе управо пацијенти који су уочили нову промену или промену која се мења, али то не мора увек да буде рак. Са друге стране јављају се и због неког другог проблема са кожом, а сваком пацијенту комплетно прегледају кожу, те тако откривају карциноме и код оних пацијената који на њих нису сумњали. Др Ивков-Симић објашњава да је преглед пацијената код којих се сумња на било који рак коже веома детаљан, обухвата комплетан преглед коже, уз употребу дермоскопије, те се откривају и сасвим мале промене, величине од око три милиметра.

„Након постављања сумње на базоцелуларни тумор, он код нас може да се оперише уколико није веома раширен, односно када је мањи од два центиметра. Од 2010. године наш Одсек, чији је начелник специјалиста дерматолог и субспецијалиста онколог асистент др Бранислава Гајић, има термине у салама за мале хируршке интервенције Клиничког центра Војводина, тако да се осим ране и прецизне дијагностике, спроводи и успешна терапија“, каже доценткиња Ивков-Симић.

Лекари Одсека учествовали су у писању Националног водича за дијагностику и терапију меланома, који је објављен 2014. године под покровитељством Министарства здравља Републике Србије.


Соларијум је фактор ризика

Фактори наслеђа, односно генетска склоност, као и ултравиолетно зрачење најзначајнији су чиниоци за настанак меланома. На генетику не може да се утиче, али може на излагање сунцу. Претерано излагање сунцу, поготово опекотине у раном детињству, фаворизују настанак меланома касније у животу. Такође, сигурно је и да УВ зрачење у соларијумима може да доведе до настанка меланома. Због тога је заштита од ултравиолетног зрачења основ превенције рака коже.


„Водич представља основу и смернице које сваки лекар треба да прати, како би становништво, а посебно особе са одређеним факторима ризика за туморе коже, биле заштићене и правовремено и правилно лечене, пре свега од меланома. Водич постоји, али препоруке које су у њему наведене, веома постепено заживљавају у пракси, те се лекари и даље боре да савремени принципи превенције, дијагностике и лечења меланома заиста заживе“, наводи др Ивков Симић.

Шеф одсека за дерматохирургију и туморе коже др Бранислава Гајић, заслужна је за дијагностику, као и све начине лечења тумора коже које спроводе. Усавршавала се и радила у Аустралији, земљи са највећом учесталошћу најчешћих злоћудних тумора коже код људи беле расе. Лекари Одсека годинама се боре и за ограничење злоупотребе соларијума који се сматра канцерогеном првог реда, када је у питању меланом. Управо др Гајић је у сарадњи са другим дерматолозима преко Радне групе за израду измену и допуну “Правилника о санитарним условима који морају да испуне објекти у којима се пружају услуге хигијене, неге и улепшавања лица и тела“ уложила напор да се злоупотреба соларијума регулише.

„Досадашње иницијативе резултовале су ставом дерматолога да је коришћење  соларијума забрањено особама које нису законски  пунолетне, као и да у свим просторијама где се налази соларијум мора да постоји видно постављен натпис „Употреба соларијума може да изазове рак коже“. Ови потези стручних људи представљају покушај да наша земља „држи корак“ са савремним поимањем превенције меланома. Чињеница је да меланом представља водећи узрок смртности код жена између 20 и 40 година у Америци, као и да прегоревање у детињству јесте важан факор ризика за настанак меланома коже. Зато је неоходно ограничавање ризичном излагању ултраљубичастим зрацима било којег порекла, односно и од Сунца или у соларијуму“, напомиње др Ивков Симић.

Дермоскопија је помоћна дијагностичка метода у дијагностици тумора коже, а сваки преглед обавезно укључује и детаљан разговор са пацијентом, уз комплетан преглед коже.

Фото: Дневник/ Б. Лучић

Два нивоа превенције

Како би се болест спречила, или открила у што ранијој фази, потребно је спровести два нивоа превенције.  Примарни подразумева да се све особе, а посебно оне склоне карциному коже, штите од од сунца.  Основна заштита је ношење гардеробе густог ткања, наочара и шешира, а затим и наношење антисоларних крема широког спектра, које покривају  УВБ и УВА зраке. Секундрана превенција значи да се све особе, а посебно оне са ризиком за карциноме коже и меланом, саме прегледају у кућним условима, једанпут месечно, уз помоћ два огледала.


„На овакав начин спроведен преглед омогућава правовремено уочавање и препознавање претуморских и туморских промена на кожи. Ово се ради свим пацијентима, који код нас могу да дођу једноставним упућивањем од стране надлежног, изабраног, лекара“, напомиње др Ивков Симић и додаје како преглед подразумева и посебне апарате, као и обуку.

Дермоскопија је метода која у рукама професионаца може да олакша рано уочавање претуморских промена и тумора, који би требало да се одстране и тиме спречи ширење болести, па и смртни исход. Такође, дермоскопија олакшава и препознавање промена које ни на који начин не утичу на здравље пацијента и које не треба да се одстрањују.

Без дермоскопије отклањало се и до 20 доброћудних промена да би се микроскопски потврдила једна злоћудна. Употребом дермоскопа овај однос је значајно смањен, те се отклањају до три доброћудне промене, за откривање једне злоћудне.

„У данашње време дијагностика премалигних и малигних тумора коже незамислива је без употребе дермоскопије. Уз употребу релативно једноставних апарата, али уз добро познавање изгледа преканцероза и тумора, под увеличањем олакшава се и побољшава рано откривање промена које треба да се лече. Такође, метода олакшава разликовање меланоцитних од немеланоцитних лезија, а у веома раном стадијуму омогућава постављање сумње на малигне туморе, посебно оне најзначајније, као што су меланом, базоцелуларни и сквамоцелуларни карцином“, напомиње др Ивков Симић.


ABCDE правило

Приликом прегледа коже, потребно је да се обрати пажња на облик, величину, боју и ивице пигментованих промена. Такође, било каква пигментована или непигментована промена на кожи која се брзо мења и расте, заслужује уклањање и хистопатолошку анализу.

Асиметрија (Asymmetry)  - Једна страна младежа није иста као и друга по боји облику и величини.

Граница (Borders) - Ивице промене су неправилне подривене и нејасне.

Боја (Colour) - Боја промене је различита и постоје више од две боје: светло и тамно браон, црно, црвено, или плаво и њихове нијансе.

Величина (Diameter) - Мада су меланома најчешће већи од 6 мм у пречнику, могу да буду и мањи.

Елевација и еволуција (Evolving over time) - Било који младеж или друга промена на кожи која се разликује од осталих и мења се у облику боји и величине током времена, заслужује хируршко уклањање уз хистопатолошку анализу.


У погледу дијагностике меланома коже, дермоскопија има већу сензитивност и специфичност у односу на детекцију меланома без употребе дермоскопа, те се 40 одсто мање лезија упућује на непотребне ексцизије, односно исецања. Подаци су показали да је у пре-дермоскопској ери ради детекције једне малигне лезије било потребно око 20 ексцизија бенигних лезија. Уз употребу дермоскопа тај однос није више 1:20, већ је сада 1:3.

Пораст учесталости најзначајнијих тумора коже и то меланома, базоцелуларног и планоцелуларног карцинома, у свету је током протекле две деценије довела до стварања тимова који се спацијализију за рано откривање премалигних и малигних тумора коже. У економски развијенијим земљама они се понекад организују у оквиру посебних клиника, посвећених само овој проблематици.

Лекари одсека активно учествују у различитим организацијама и активностима за побољшање дијагностичког и терапијског приступа премалигним и малигним лезијама коже. Осим ангажмана у прављењу Националног водича за меланом, учествују у обуци других лекара у Војводини и Србији, а учествују и у међународним и националним кампањама ране детекције премалигних и малигних лезија у општој популацији, попут “Еуромеланома дана” који се одржава саког маја и кампања “Преглед за све”, “Отворена врата”.

Рад лекара који су данас у овом Одсеку временом је препознат и међу колегама у целој Србији и у водећим центрима терцијарне здравствене заштите у Београду и Војводини, а посебно код лекара Клиничког центра Војводине, са којима имају и одличну сарадњу, као и са лекарима Института за здравствену заштиту деце и омладине. Посебно када је реч о пацијентима са повећаним ризиком за настанак малигних тумора коже, особа са трансплантираним органима, пацијената на биолошкој терапији или са лековима који могу да доведу до повећаног ризика за настанак злоћудних тумора коже.

„У интересу добробити пацијената наши лекари увек су отворени за све консултације и редовне контроле свих ризичних група. Потпуно су посвећени пацијенту и теже да одрже најсавременије светски прихваћене тенденције и даље унапреде дијагностичко-терапијски приступ лечењу малигних тумора коже“, нагласила је др Ивков Симић.

Припремила: Љубица Петровић

Фото:  Б. Лучић

Војвођанско здрављеурађено је под покровитељством Покрајинског секретаријата за здравство

EUR/RSD 117.5180
Најновије вести