Често се као вртоглавица описују и други симптоми, као што су несвестице, односно „као да ће изгубити свест“, мркосвестица, мантање, осећај одсутности. Пратећи симптоми су нестабилност, падови, појава невољних покрета очних јабучица – нистагмус, вегетативне сметње, попут мучнине и повраћања, аудитивне сметње, односно зујање у ушима. Особе са вртоглавицом су нестабилне, губе равнотежу, падају. Одржавање равнотеже је комплексан процес који координише неколико система: унутрашње ухо, мали мозак, вид и дубоки сензибилитет.
- Вртоглавица уз главобоље представља најчешћи симптом доласка код лекара , чак и у ординацијама опште праксе. Све вртоглавице могу да се поделе на периферне, то су вртоглавице порекла унутрашњег ува, ОРЛ вртоглавице, могу да буду централне, то су неуролошке и трећа категорија су функционалне вртоглавице – каже ОРЛ аудиолог, шеф Одсека за аудиологију и вестибулологију Клинике за ОРЛ Клиничког центра Војводине професор др Зоран Комазец
Према његовим речима, периферне вртоглавице се јављају у 50 до 60 одсто случајева свих вртоглавица, оне могу да буду симптом више различитих обољења унутрашњег ува и све имају исту карактеристику, а то је да су у питању баш вртоглавице, односно да пацијент има осећај ротационог кретања. По учесталости прво обољење које се развија у оквиру тих периферних вртоглавица зове се бенигни пароксизмални позициони вертиго, односно доброћудна изненадна положајна вртоглавица. Она се манифестује вртоглавицама при промени положаја главе, најчешће при легању, окретању главе у кревету, забацивању главе, код фризера, у стоматолошкој ординацији, приликом качења завеса, или рецимо у вожњи када се окрене глава и тог момента настане интезивна вртоглавица која траје око 30 секунди, али је праћена обично мучнином, бледилом, презнојавањем и, наравно, страхом да се нешто озбиљно десило.
- Узрок ових вртоглавица заправо су кристалићи у унутрашњем уву, које ми нормално имамо, они се зову отолити, који се из неког разлога одвале, као што су повреда главе, дуготрајно лежање, спавање на равном или на ниском јастуку и упадну у полукружне каналиће које имамо у унутрашњем уву. У три равни имамо три полукружна каналића који су задужени за осећај тог ротационог кретања. При промени положаја главе, ти кристали који се сада налазе у полукружним каналићима, а тамо им није место, доводе до покретања течности у унутрашњем уву и то се манифестује илузијом ротационог кретања. Ове вртоглавице никако не треба повезивати са обољењима вратне кичме, мада је најчешће тако, и оне се врло једноставно дијагностикују маневром који подразумева да се пацијент доведе у положај у коме ће се изазвати вртоглавица, како бисмо идентификовали у ком каналу се налази проблем. Одмах након идентификације ради се репозициони маневар, односно кристалићи се убацују у зону ува где они више не могу да сметају и пацијенти буду без тегоба. Са места где се налази, он је упао у каналић и сваки покрет главе помера каналић и течност у унутрашњем уву. Ми га маневрима, померањем главе и тела, протерамо кроз тај канал и вратимо га тамо где му је место – објашнњава професор Комазец.
Успешност ових маневара је око 90 одсто и понекад је потребно направити два или три маневра, да би се сви кристалићи вратили, а некад је довољно и једном. Болест је доброћудна, јер код неких пацијената и без маневара кроз неколико дана или недеља тегобе спонтано пролазе, али изузетно омета људе у функционисању. Проблем је када се први пут деси, а деси се обично или у кревету током легања или приликом окретања у кревету или приликом устајању из кревета, креће интензивна вртоглавица, мучнина, бледило, презнојавање и основни проблем је што већина људи помисли да је доживела неки шлог, нешто опасно. Увуче се страх, скочи притисак.
Кристалићи детектују кретање
- Кристалићи се налазе залепљени на гелу и служе да перципирамо линеарно кретање, напред-назад и горе-доле. Кад смо у лифту да имамо осећај да ли идемо горе или доле. Код дуготрајног лежања, када је глава у једном месту, без окретања у кревету, кристалић отпадне у полукружни канал, који је задужен за детекцију ротационих покрета, а њему тамо није место. И онда када померимо главу, мрднемо кристал, он изазива покретање течности, у тим полукружним каналима и ми имамо осећај као да се окрећемо. То је најчешће вртоглавица – објашњава професор Комазец.
- Ако се деси изненадна вртоглавица при промени положаја главе, односно тела, наравно да ће први пут пацијент рефексно да побегне из тог положаја и схватити да се тегобе за пола минута решавају, пролазе. Како би се напрваила разлика између вртоглавице и нечег озбиљног, савет је да се врате у тај положај и задрже се у њему, колико год је непријатно. Не мењајући сада положај у коме смо, за 30ак секунди вртоглавица се смирује, уколико је у питању ова болест. Ако је у питању нешто озбиљно, неуролошки, типа шлога, неће се смирити. Тим пацијентима се саветује да се одмах јаве ОРЛ лекару, односно аудиологу, пре интернисте, неуролога, доплера, магнета, да дође код нас, јер ми то решавамо много јефтиније него да раде све те анализе. Ове вртоглавице нису опасне, кратко траје, јесте чудан осећај, а утиче само на квалитет живота, посебно када је изазива сваки покрет. Може дуго да траје и може да се враћа – саветује др Комазец и додаје како свакога дана имају пацијенте са овим тегобама, које се дешава се и старијима и млађима, али су мало чешће у старијем узрасту.
Проблем је ако се не мисли на ту вртоглавицу, јер се тада код пацијената јавља страх и скочи притисак, а кад се оде код лекара опште праксе, прво се измере притисак, који је тада висак. Др Комазец наводи како се ти пацијенти онда најчешће упућују код различитих лекара, те се креће од кардиолога, до неуролога, физијатра и раде се бројна снимања. Све то траје и у тој палети дијагностичких метода које се раде, деси се да тегоба прође, што је могуће, после недељу, две. Три. Уместо тога, прва адреса где треба се дође су ОРЛ лекари, па ако није то, онда даље треба да се иде. Али у 90 одсто случајева људи који имају те симптоме имају ову вртоглавицу. Решава се одмах, нема тегоба, ни потребе да се иде даље.
Следећа вртоглавица је неуронитис вестибуларног живца, што је заправо вирусна упала живца за равнотежу. И овде је акутни, нагли настанак вртоглавице, која сада траје сатима, праћена је мучнином, понекад повраћањем, бледилом и презнојавањем и уколико посматрамо таквог пацијента врло јасно видимо титрање очних јабучица, мрдање. За разлику од претходне вртоглавице где се лако реши да ли јесте или није шлог, овде то не може да се реши, јер сличну или исту клиничку слику могу да дају и шлогови можданог стабла, који су ређи од неуронитиса, али постоје. Тегобе знају да трају сатима, пацијенти заврше у ургентном центру или хитној служби, прегледа их неуролог, констатује уредан налаз и шаље на ОРЛ.
- Ми тим пацијентима урадимо једну неинвазивну дијагностичку методу која се зове видео хед импулс тест, где заправо испитујемо рефлекс који повезује покрете ока и покрете главе, који треба да буде усаглашен. Пацијенту дамо задатак да гледа у неки циљ, нагло му померимо главу у страну и он уколико му је чуло равнотеже уредно, он ће без обзира на брз покрет главом увек држати поглед. Ако има обољење центра за равнотежу, неуронитис, његове очи ће ићи прво тамо где је глава и онда ће направити корекцију погледа. Око које кад је уредно увек гледа у ту тачку, а око које има проблем ће отићи заједно са главом и онда ће се вратити. Када видимо тај скок ока знамо да је у питању ово обољење. Тест је прецизнији од магнетне резонанце у прва 24 сата од настанка шлога, а ако је тест уредан, онда је то неуролошки пацијент. Слух код ових пацијената је уредан. Тегобе ће трајати данима, а уз то иде и страх од кретања, па често не мрдају из кревета. Савет је што раније кретање, најпре уз подршку, јер су нестабилни, заноси их у једну страну – прича др Комазец.
Постоји програм вежби које пацијенти треба да раде, како би се што пре активирала централна вестибуларна компензација. Када глава мирује, нормално из оба унутрашња ува до тог живца имамо одређени број импулса који се шаљу ка мозгу. Центар за равнотежу је увек активан, увек даје неки податак, да ли мирујемо или се крећемо, увек нека активност која је у мировању симетрична.
- Шаље по 90 импулса у секунди на оба живца и то иде у мозак и он са обе стране добија информацију о кретању. Ако се окреће тело ротационо, из једног ува ће имати, на пример 300 импулса у секунди, а из другог 10. Мозгу се шаље информација да се окреће и тачно се зна на коју страну, тамо где има више импулса. То мозак перципира. Када се деси нагли губитак функције тог живца, неуронитис, имамо ситуацију да смо имали 90 импулса у секунди обострано и ођедном са једне стране 90, са друге ниште. Мозак има осећај ротационог кретања, али видом и осећајем тла под ногама, схвата да се не креће и ту настане конфликт информација. Вестибуларни систем, чуло равнотеже, шаље информацију да се тело креће, а све друго говори да се тело не креће и зато настаје вртоглавица .- објашњава професор Комазец.
Морска болест
- Морска болест није вртоглавица, али јесте болест чула равнотеже, превелики подражај унутрашњег ува, односно чула равнотеже. Никад се не сврстава у вртоглавице, а суштински јесте и исто прави мучнину, бледило, повраћање – напоменуо је др Комазец.
Вежбама заправо адаптирамо мозак на такво стање. Процес траје данима и недељама и знатно се убрзава уколико се пацијент креће, а ако остане да лежи, јако полако се поправља. Могу да се дају и лекови да се убрза процес компензације, али ако нема кретања, никакви лекови не могу да поправе стање. Тешко се компензују људи који су слабовиди, јер у тој компензацији морају да се повежу вид, центар за равнотежу и дубоки сензибилитет, осећај тла под ногама. Три главна чула која нам дају информацију о положају у простору и два од три морају да функционишу увек.
- Ако испадне центар за равнотежу, али и даље имате вид и осећај тла под ногама и зато ће се десити компентзација. Ње неће бити код пацијената који су тешко слабовиди или слепи и од оних који имају полинеуропатију, дијабетичну или алкохолну. Полинеуропатија је упала живаца од шећерне болести и то су људи који кад ходају по тврдом имају осећај као да ходају по меканом. Немају чврст осећај тла под ногама. Слепима, слабовидима и дијабетичарима може да се деси да се никада не компензују. Ова вртоглавица се готово никада не јавља два пута код истог пацијента, изнимно ретко – напомиње др Комазец.
Менијерова болест су понављајући атаци вртоглавице, који трају најмање 20 минута, праћени једностраним слабљењем слуха, зујањем и пуноћом, осећајем притиска, у истом уву у којем је наглувост. То су вртоглавице које се понављају, хронична вртоглавица, са периодима када се дешавају напади и периодима без тегоба. У периодима без тегоба зујање се најчешће смирује и слух се поправља. Узрок ове вртоглавице је повећан притисак течности у унутрашњем уву Фактори који могу да доведу до тога су осим предиспозиције за саму болест, слана храна, натријум из соли заправо задржава течност, унос кофеина, теина, кафа и чај, тврди сиреви и промена атмосферских услова, односно промена времена.
- Свим пацијентима се препоручује да користе калијумову со уместо класичне кухињске соли, јер она има једну трећину калијум хлорида и две трећине натријум хлорида, а натријум је тај који задржава воду. Исто то важи и за хипертензију. Уносимо за трећину мање натријума, једемо једнако слано, али нема задржавања течности. За хроничне пацијенте имамо неколико терапијских модалитета. Прво је дијета, препоручимо да избегавају ове намирнице, терапија лековима, онда ињекција дексазона, односно кортикостероида, у средње уво, кроз бубну опну и као најрадикалнија четврта мера која се ради код пацијената који имају јако честе нападе, је деструкција унутрашњег ува, односно вестибуларног дела . Она се ради најчешће ињекцијама, исто кроз бубну опну у средње уво, гентамицином, који штетно може да делује на чуло равнотеже и слуха, па ми намерно уништимо то чуло равнотеже, урадимо деструкцију и заправо пацијента преведемо из Менијерове болести у неуронитис, претходну болест. Уништимо чуло равнотеже, радимо на компензацији неуронитиса и онда буде добро.Менијер је болест која може да се јави једном годишње, до три пута недељно. Ако је то јако често, онда у великој мери ремети живот тих људи. Болест је непредвидива, није везана за покрет главе или тела, да ли ћете бити у кревету, може у вожњи, пливању, кретању, на радном месту, не знате када ће да се јави, може у сваком тренутку. Искусни пацијенти, понекад предосете када ће се десити вртоглавица, тако што почне јаче да им зуји уво или осете наглувост, али ни то није правило, може потпуно без најаве и зато је опасна вртоглавица, јер може да наруши безбедност – истиче др Комазец.
Функционалне вртоглавице су се накада звале фобични вертиго, често се јављају код пацијента који су имали заправо праву вртоглавицу и манифестује се осећајем ошамућености или мутноће у глави, а не класичним ротационим вртоглавицама. Пацијенти су нарочито несигурни при кретању и то на непознатом терену, односно код куће су доста добри, а заправо осећају нестабилност, ошамућеност, мутноћа у главу. То је нестабилност типа клаћења. У непознатом простору су анксиозни, несигурни, нестабилни, имају страх од вртоглавице која се заправо неће десити и онда почињу да избегавају изласке у просторе где има више људи, ван свог простора. Када им се деси тако нешто, кад изађу напоље, онда имају потребу да хипервентилирају, да дубоко дишу, па онда то дубоко дисање прави додатну ошамућеност.
- Тим пацијентима су сви тестови угавном уредни и у њиховој терапији се као изузетно корисно показала употреба антидепресива. Њима треба нешто да их ослободи страха од вртоглавица – каже др Комазец.
Како наводи, има једна гранична вртоглавица то је вестибуларана мигрена, која је између оториноларингологије и неурологије. Код класичне мигрене имамо главобоље, мучнине, повраћање и преостељивост на светлост, а овде је вртоглавица.која се некада јавља без главобоље и има све друге одлике мигрене, смета светло, гласна музика. Ту се препоручује магнезијум у терапији и лекови за превенцију мигренозних напада.
Управник Клинике за неурологију Клиничког центра Војводине доцент др Жељко Живановић истиче да оно што је најважније у клиничкој пракси и највише забрињава и лекаре и болеснике јесте да ли је вртогавица централног, односно неуролошког у ужем смислу, или периферног, углавном ушног, порекла.
- Обољења мозга су у основи само око 10 одсто свих вртоглавица. Код старијих особа са факторима ризика на првом месту долазе у обзир цереброваскуларне болести односно мождани удар. До вртоглавице могу да доведу сужења артерија вертебробазиларног слива, то су артерије које иду задњом страном врата, али и малих артерија које рутинским снимањима не можемо да детектујемо. Тумори мозга у зависности од локализације, посебно тумори малог мозга и тумори понтоцеребеларног угла могу као први симптом да дају вртоглавицу. Код млађих особа вртоглавица може да се јави као симптом мултипле склерозе. Вртоглавица може бити и епилептогеног порекла, код оштећења темпоралног (слепоочног) режња мозга, што може да настане код, на пример, вирусног запаљења мозга. Различите неуродегенеративне болести, наследне и стечене атаксије почињу вртоглавицом – наводи доцент Живановић.
Као посебан ентитет постоји и вестибуларна или базиларна мигрена. Овај ентитет је као БикерШтафов синдром описан још у 19. веку. Овде је вртоглавица праћена јаком главобољом, мучнином, повраћањем, преосетљивост на звук, бол у уху. Овај ентитет је чест узрок епизодичне вртоглавице код млађих људи, најчешће око ћетрдесете године живота.
Вртоглавица као ургентно стање
- Значајно је да од пет до 10 одсто од свих пацијената који су јављају у различите службе хитне медицинске помоћи или ургентне центре има вртоглавицу као водећи симптом. Сваки четврти пацијент са вртоглавицом најпре се обрати лекару у хитној служби. При првом атаку вртоглавице пацијенти се најчешће упућују неурологу, а неуролошки узрок вртоглавице је код мање од 30 одсто ових пацијената. Изолована вртоглавица, без других неуролошких симптома је изузетно ретко узрокована обољењем мозга. Међутим, иако ретко, код мање од 0,5 одсто свих вртоглавица, вртоглавица може да буде узрокована, потенцијално фаталним узроком као што је оклузија базиларне артерије, када је неопходно предузети хитне мере лечења акутног можданог удара – истакао је др Живановић.
Симптом код 300 болести
- Описује се око 300 болести и стања који за симптом могу да имају и вртоглавицу. Различите систимске болести, као што су анемија, хипертензија, вироза, затим болести уха, упала ушног живца, спондилоза вратне кичме, психогени узрок. Недостатак неких витамина (Б1, Б12) могу да буду узрок нестабилности и вртоглавице. Вртоглавица може да настане као нуспојава употребе бројних медикамената – истакао је др Живановић.
- Овакве тегобе морају да се понављају и трају од три до 72 сата, да би се могла поставити дијагноза вестибуларне мигрене. Тачан механизам настанка ове мигрене није познат. Епидемиолошка истраживања су показала да је у специјализованим амбулантама за ова стања, вестибуларна мигрена била у основи код близу 10 одсто свих вртоглавица и 10 одсто свих главобоља, што значи да се ово стање доста често не препозна на прави начин. Лечење ове врсте вртоглавице, поред лекова за вртоглавицу, подразумева и примену лекова за мигрену. У случају честих рецидива примењује се профилактичка терапија мигрене која се прилагођава сваком пацијенту, а то су бета блокатори, антиепилептици и антидепресиви – објашњава др Живановић.
Како наглашава, у прегледу пацијента са вртоглавицом веома је битно добро узимање анамнезе. У зависности од узорка различито је трајање атака вртоглавице, од неколико секунди до неколико дана или тачније све док се не дијагностикује узрок. Увек је при прегледу значајно да ли је вртоглавица настала акутно и јавља се први пут у животу или се ради о епизодичној вртоглавици, односно пацијент је и раније имао таква искуства. Такође је значајно да ли вртоглавица настаје спонтано или је провоцирана неким покретима или радњама, које су окидачи.
- Значајно је И присуство пропратних симптома. Најчешће се јавља нестабилност при стајању и ходу, мучнина, повраћање, зујање у ушима, померање „играње“ слике пред очима. У неурологији најзначајнији је податак о присуству додатних неуролошких симптома, као што су сментје вида, појава дуплих слика, трњење, слабост, неспретност половине тела, отежан говор. Присуство и ових симпотма обавезно буди сумњу да се ради о неком обољењу мозга. Ипак, значајно је напоменути И то, да велики број пацијената различито описује своје симптоме, када се понављано пропитују о тегобама. У неуролошком прегледу веома је значајан преглед покретања очних јабучица и уочавања новонастале „разрокости“ као и неконтролисаних трзајних покрета очију. Овим испитивањем, који се скраћено назива ХИНТС, може са великом сигурношћу да се процени да ли постоји структурно оштећење можданих центара за равнотежу. Ипак код сваког пацијента потребан је свеобухватан приступ, аначизирање присуства других болести, фактора ризика, штетних навика – напомиње др Живановић.
Трећина популације пати од вртоглавице
- Вртоглавица се као симптом јавља код 20 до 30 одсто опште популације. Учесталост вртоглавице се повећава са старењем. Један од најчешћих симптома код старих од 75 година је чест узрок смањења функционалности и покретљивости. Значајно је да од пет до 10 одсто свих пацијената који су јављају у различите службе хитне медицинске помоћи или ургентне центре има вртоглавицу као водећи симптом. Сваки четврти пацијент са вртоглавицом се најпре обрати лекару у хитној служби. Сваки пети овакав пацијент се хоспитализује. При првом атаку вртоглавице пацијенти се најчешће упућују неурологу, а неуролошки узрок је код мање од 30 одсто ових пацијената. Код свих пацијената који се јављају у хитне неуролошке службе због вртоглавице мање од 10 одсто има озбиљно неуролошко обољење, као што су мождани удар или тумор мозга И друге болести. Изолована вртоглавица, без других неуролошких симптома је изузетно ретко узрокована обољењем мозга, код 0,2 одсто пацијената. Међутим, иако ретко, вртоглавица може да буде узрокована, потенцијално фаталним узроком као што је оклузија базиларне артерије. Због свега наведеног вртоглавица представља велико оптерећење за здравствени систем и друштво у целини. Једно истраживање које је спроведено у Америци 2013. године показало је да су трошкови у вези са вртоглавицом на годишњем нивоу прелазили 10 милијарди долара, од испитивања, лечења, одсуствовања са посла – испричао је доцент Живановић.
Од неуролошке дијагностике када се постави сумња потребно је да се уради снимање мозга скенером (ЦТ) или магнентом резонанцом. Недостатак ЦТ скенера је што се структуре које се налазе у задњој лобањској јами (мали мозак и мождано стабло), недовољно јасно приказују, а управо у овим стуктурама очекујемо оштећења код пацијената са вртоглавицом. Због тога је, у случају уредног ЦТ прегледа, а и даљег присуства тегоба и сумње на неуролошко оштећење, код ових пацијената потребно урадити МР преглед мозга. Код пацијената који болују од хроничних болести као што су хипертензија, дијабетес, хиперхолестреролемија или су пушачи, битан је и ултразвучни преглед артерија врата и главе, за шта се користи доплер ултразвук каротидних и артерија вертебробазиларног слива.
- Битно је напоменути и да се више од 10 одсто опасних вртоглавица, погрешно прогласи за безопасне. Ово је посебно значајно у ситуацијама рада ургентне службе. Брзим препознавањем да је вртоглавица узрокована оклузијом вертебралне или базиларне артерије овим пацијентима се може пружити адекватно, често и спасоносно лечење интравенском тромболизом и/или механичком тромбектомијом, док се у случају неблаговременог збрињавања оваква стања могу завршити фатално – истакао је др Живановић и напоменуо како осим неуролога, пацијенте са вртоглавицом потребно да прегледају и оториноларинголог, офталмолог, интерниста, кардиолог, некада физијатар, а неретко је потребно радити и психолошку процену пацијента и преглед код психијатра.
Припремила: Љубица Петровић
„Војвођанско здравље” урађено је под покровитељством Покрајинског секретаријата за здравство
