"Код нас није детектован никакав вештацки радионуклид који би био пореклом из ове несреће. Не само код нас, него и у Европи", навела је Вулетић за РТС.Објаснила је да скадинавске земље, које имају врло осетљиве инструменте и које су врло ригоризне по том питању, јер су имале искуство из Чернобиља, ни они нису пријавили никаве неуобичајене вредности.
"Код нас се свакодневно мери. Ми имамо уредаје, мерне сатнице које аутоматски, континуирано 24 часа на дан прате ниво радиоактивности", објаснила је Вулетић.Вулетић је рекла да немају никакве податке о несрећи у Русији у које јавност није упућена.
"Што се тиче ове несреће у Русији званичне информације су врло штуре. Све оно што је званично саопштено то је оно што има у медијима - да се десила несреча током тестирања на војном полигону", рекла је Вулетић.Додала је да је званична метеоролошка служба објавила неке податке, руско министарство одбране је то прво негирало, а онда су потврдили.
"Појавиле су се вредности 4 до 16 пута веће, Гринпис је рекао 20 веце од основног нивоа. Једина вредност која је објављена у медијима јесте та вредност од Гринписа два микросиверта на час", навела је Вулетић.Указала је да нам та вредност говори да не треба да се забринемо, чак ни становници те области где се десила несрећа, ако је та вредност поуздана и ако је тачно да је та вредност била повишена само сат и по времена.
На питање да ли су поменути нивои радијације опасни по човека, животиње и биљни свет, Вулетићева каже да ако тај податај јесте тачан он не може бити опасан, али је потребно да се зна више информација."Ми не знамо који изотопи су ту били, ми не знамо какво је то гориво што је разумљиво јер је у питању војна технологија и није из разумљивих разлога доступно јавности, па ни нама", додала је Вулетић.
Она каже да са овим подацима нема доказа да це и касније бити последица, јер је тај ниво радијације врло низак.
Нагласила је да оно што је индикативно јесте да је дошло до неке несреће, да је дошло до испуштања радиоактивиног материјала у средину и треба предузети неке додатне мере да се испита да ли има утицаја на храну, млеко, воду који се користе у људској употреби.
