Линија је успостављена у априлу 2016. године у сарадњи Министарства за рад и Агенције за мирно решаање радних спорова, јер је, према речима заменика директора Агенције Ивице Лазовића мобинг изузетно скуп и за послодавце, и за запослене и за државни буџет.
"Наиме, велики број тих злостављања се заврши медицинским проблемима, одсуствовањем с посла, боловањима... Из тог разлога смо се трудили да приближимо запосленима правну заштиту од ове врсте проблема и установили линију СОС мобинг", рекао је Лазовић представљајући резултате пројекта, чему је присуствовала и ресорна министарка Дарија Кисић Тепавчевић.
Лазовић је указао да су грађани од укупног броја позива на СОС мобинг, у 643 случаја затражили правну помоћ од Агенције.
"Агенције је поступапла у око 550 случајева, а у више од половине је утврђено да се није радило о мобингу, већ некој другој другој повреди права из радног односа", навео је заменик директора Агенције.
У 13 одсто случајева поступак се окончао споразумно - без утврђвања оговорности, а у више од 30 одсто је утврђено да је било злостављања на раду, додао је Лазовић.
Међутим, како је истакао, изменама закона унапређен поступак пред Агенцијом па она више не утврђује да ли је било или није било злостављања, већ се труди да помири стране.
"Поступак пред Агенцијом се искључиво оконцава споразумом којим се договара хармонизација односа и даљег поступања како би се процес рада несметано наставио, а то се показало у пракси као најбољи модел", наглаио је Лазовић.
Указао је да мобинг није само наш, већ глобални поблем, што доказује најновија Конвенција Међународне организације рада која се бави злостављањем, малтретирањем и узнемиравањем на раду.
Такође, како је додао, нека истраживања у Евроспкој унији показују да се девет одсто запослених сретало на неком врстом злостављања на раду.
Звог тога је Лазовић познао све запослене, који сматрају да на неки начин трпе било коју врсту злостављања, да позову СОС мобинг телефонску линију, да се обрате Агенији, и затраже правну помоћ.
Напоменуо је да линија служи за упућивање на механизме правне помоћи, а не психолошке помоћи.
Министарка за рад и запошљавање указала је да различити облици непримереног понашања послодавца у радној средини, означени као злостављање на раду, могу да имају читав низ негативних последица, како по самог засполеног тако и на цео процес рада.
"У сваком случају осим читавог низа психолошког и стресног ефекта самог запосленог, то доводи и до мање продуктивности на раду од чега на крају сви имају штетне ефекте", навела је Кисић Тепавчевић.
Сматра да је овај вид злостављанај све више препознат у јавности, те да о томе мора и треба да се прича како би се ова појава у што већој мери смањила, па и искоренила.
Министарка је напоменула да Србија има добру законску основу за зашститу од злостављања на раду, која је регулисана са два закона.
Закон о сперецавању злостављања на раду омогухава запосленима који сматрају да су изложени некој врсти злостављања да покрену интерни поступак пред послодавцем, без посредовања трећег лица.
"Уколико то не уроди плодом, запослени може да тражи судску заштиту", навлеа је Кисић Тепавчевић.
Поред тога, као је указала, Закон о мирном решавању радних спорова предвиђа посредовање Агенције у спору између запосленог и послодавца уз обострану сагласност, и потпуно бесплатан и за запосленог и за послодавца.
"У овом поступку уз арбитрирање трећег лица покушава се на миран и хармоничан начин да се дође до споразума којим се проналази начин како да се реше несугласице. Ако ни тако не дође до одговарајућег споразума и решења, онда обе стране могу да затраже судску заштиту", указала је Кисић Тепавчевић.
Број СОС мобилнг линије је 080/300-601.
