Према најавама и плану, пројекат које је започет пре годину дана, требало би да се реализује до половине јануара 2022. године. Институције које у пројекту учествују, као пројектни партнери, су Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, који је лидер пројекта, Јавно комунално предузеће “Градско зеленило” Нови Сад, Град Нови Сад – Градска управа за имовину и имовинско-правне послове, Грађевински и архитектонски факултет Осијек, Универзитет Јосипа Јурија Штросмајера у Осијеку и Град Осијек.
Европска унија преко Interreg-IPA програма прекограничне сарадње Хрватска-Србија, суфинансира GreEnergy пројекат у износу преко милион евра, а укупна вредност пројекта је око 1.360.000 евра. Пројекат се одвија кроз сарадњу Новог Сада и Осијека, где ће такође један објекат добити еколошки додатак.
У оквиру овог пројекта, а под називом “Озелењавање градова – развој и промовисање енергетске ефикасности и одрживе урбане животне средине у пограничним градовима између Хрватске и Србије”,недавно у Привредној комори Војводине одржана је радионица на ту тему.
- Сама зелена инфраструктура може да помогне ублажавању високих температура које се дешавају у урбаној зони – рекао је руководилац пројекта др Стеван Савић, са ПМФ-а. По његовим речима то се мора радити на микро нивоу, на објектома где је то могуће од чега ће велики број људи који у њима борави имати корист.
По речима Драгана Милошевића с ПМФ-а, на Факултету овом тематиком баве се 10 година.
Одржана радионица, као и прва уводна конференција септембра 2019, имала је за циљ да укаже на значај пројекта не само стручној већ и широј јавности, укључујући и локалне и регионалне институције, будући да се бави темом која се тиче свакодневног живота свих нас који живимо и радимо у градским срединама. А то су климатске промене, односно стварање повољније микроклиме постављањем зелених кровова и зидова, и њихова одрживост употребом обновљивих извора енергије.
- На почетку, када се говорило о урбаној клими, о значају климатских промена на неком локалном нивоу, није много људи знало о томе. Сада су већ многи усвојили чињеницу, да је урбана клима битна, да је у будућности битно да прилагодимо наше градове и у њима омогућимо комфорнији и здравији начин живота – рекао је Милошевић.
Један од заједничких изазова градова у хрватско-српском пограничном подручју јесте и пораст потрошње енергије у јавним зградама, што је последица недовољне енергетске ефикасности, недовољне искоришћености обновљивих извора енергије и недовољне информисаности и знања доносиоца одлука али и шире јавности, везаних за енергетску ефикасност и обновљиве изворе енергије. Због тога, циљ GreEnergy пројекта је решавање наведеног изазова постављањем зелених кровова и зидова као и соларних панела на одабраним зградама у поменута два града. Задатак је и њихова промоција праћена едукативним активностима
В. Ц.
