Закон о ћирилици узбуркао јавност

Влада Републике Србије, на предлог Министарства културе и информисања, усвојила је Предлог закона о употреби језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма, који уређује употребу српског језика и мере за заштиту ћириличког писма, као матичног писма, и упутила га Народној скупштини Републике Србије на усвајање.
d
Фото: Dnevnik.rs

Овим Предлогом закона дефинисано је установљавање додатних мера, чији је циљ неговање српског језика и ћириличког писма, као и културних и традиционалних вредности, и шира употреба ћириличког писма у јавном животу.

Шта то уствари значи? Нове мере обухватају и обавезу званичне употребе ћириличног писма за привредна друштва и друге облике организовања који послују, односно обављају делатност с већинским учешћем јавног капитала, привредна друштва и друге облике организовања у области научноистраживачке делатности који послују, односно обављају делатност са већинским учешћем јавног капитала, професионалних и струковних удружења која представљају своју област на националном и међународном нивоу, као и на јавне сервисе РТС и РТВ Војводина, у складу са законом којим се уређују јавни медијски сервиси и овим законом.


Ко је изузет

Обавезна употреба језика и писма у смислу ст. 3. и 4. овог члана не односи се на: приватну комуникацију која искључује контекст обавезне употребе језика и писма; писање и употребу личних имена; двојезичне публикације, књиге и компјутерске програме (осим њихових описа и упутстава); прихваћену научну и техничку терминологију; научна и уметничка дела; научну и образовну делатност школа на страним језицима, двојезичких школа, курсева страних језика, у складу са посебним прописима; жигове и ознаке географског порекла, каже се у Закону.


Обавезна употреба српског језика и ћириличког писма, као матичног писма за оне на које се ово односи обухвата и правни промет и укључује и исписивање пословног имена, односно назива, седишта, делатности, назива роба и услуга, упутстава за употребу, информација о својствима робе и услуга, гаранцијских услова, понуда, рачуна (фактура) и потврда. Ето посла за програмере, књиговође, чекања у АПР-у да се упише додатно, ћирилично име, као и за дизајнере који треба да осмисле нове логое. Потом следи израда меморандума, посетница, рекламног материјала, календара, календара... Биће посла за многе. И коштаће. Колико, не зна се јер је Законом предвиђено и доношење олакшица за оне који морају да се прилагоде новонасталој ситуацији. Како ће оне изгледати, а претпоставља се да ће имати највише везе с порезима, остаје да се види, барем док се не оснује предвиђени Савет Владе за српски језик, који ће са стручног становишта пратити и анализирати стање у области употребе српског језика у јавном животу и спровођења мера ради заштите и очувања ћириличког писма, као матичног писма и предлагати препоруке, предлоге и мере за унапређење стања.

Многе научне и институције од јавног значаја и с јавним капиталом или његовим делом учествују у организовању пројеката и догађаја од међународног значаја или су макар окренути ка страној јавности. Двојезичност у комуникацији за њих је значила да своје пројекте, изложбе и друге манифестације могу да пишу латиницом, често с енглеском транскрипцијом, па ће бити веома интересантно видети како ће се у томе снаћи, рецимо, организатори Егзита, највећег фестивала у овом делу Европе. Исто питање можемо да поставимо и за неке емисије на јавним сервисима Србије и Војводине, поготово ове потоње, пошто је целокупан Други програм РТВ Војводина посвећен националним мањинама и националним заједницама. Хоћемо ли сад имати и ћириличне верзије или преводе њихових емисија или ће све остати по старом, сазнаћемо ускоро.


Заједничко порекло - Грчка

Ћирилица, коју је највероватније саставио Климент Охридски, иако је добила име по Ћирилу који је с Методијем ширио хришћанство по словенском свету, води порекло из алфабета грчког уставног писма 9. века. Из овог писма узете су 23 графеме, док је осталих 14, колико их је било у нашем прајезику, узето из глагољице и прилагођено грчком алфабету. Латиница је такође настала од грчког алфабета, али се у почетку састојала само од великих слова, док су се мала слова развила тек у Средњем веку. Из Италије се, захваљујући католичанству, раширила по целој Западној Европи, да би данас постала најупотребљаваније писмо, победивши чак и Кинезе, који су увели латиницу за систем транскрипције мандаринског дијалекта кинеског језика, под именом пинђин.


Треба рећи и да Регистар интернет домена Србије и Министарство трговине, туризма и телекомуникација одавно имају пројекат промоције ћирилизације домена, али се мора признати да је видљивост сајтова који садржај објављују искључиво на овом писму много мања него ако га објаве на латиници, па ће то представљати посебан изазов, нарочито за установе културе, ионако гурнуте у запећак. О овоме треба да брину и медији и све установе које су на неком државном конкурсу добиле новац, јер ће то сад значити да ће и оне морати да се ћирилизују, макар док конкурс не истекне.

Како ће се снаћи установе и привредна друштва, обухваћена новим законом, у већински несрпским срединама, и усмерене на несрпске говорнике, тек треба да видимо. Остаје отворено и питање да ли ће понуђену руку пореских и других административних олакшица прихватити и приватни локални медији, које виде као носиоце учвршћивања ћирилице у јавни дискурс.

Ивана Радоичић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести