Разлози као што су мултиетничност, у којој много ђака Божић обележава 25. децембра, уштеда у грејању школа, превенција епидемије грипа и лоши временски услови у једном од најхладнијих зимских месеци, као да деле државу на две неповезиве климатске и културолошке зоне.
Да је иницијатива потекла од туристичке привреде, која се позивала на опсежно истраживање о безбедности у саобраћају, урађено 2014/15, које је показало да се оваквим организовањем одлазака и долазака породица које путују на зимовање смањују гужве, није потврдило Министарство просвете. Тврдња је само усталасала јавност нагађањима да је испред добробити деце стављен интерес зимских центара, који оваквом поделом решавају проблем попуњености смештајних капацитета, и реторичким питањем колико ђака уопште има услова да се бави зимским спортовима.
И ове године, школски календари разликују се по терминима зимског распуста. Школе у Војводини неће радити од 24. децембра до 14. јануара 2020. године, те ће полугодиште завршити након 81 наставног дана. У остатку Србије ђаци ће се одмарати најпре од 30. децембра до 7. јануара, а потом између 3. и 17. фебруара. Предах за све биће продужени викенд ради Дана примирја у Првом светском рату, који пада у понедељак, 11. новембра.
Према мишљењу једне стране, овакво цепкање школске године добро је за децу јер могу да се одморе или пак да искористе време за поправљање оцена. Друга страна сматра да се тиме само ремети континуитет учења, будући да ђацима, после било ког распуста, треба четири-пет дана, а што су млађи, то је период прилагођавања дужи.
Јединствен распуст у целој земљи омогућио би, рецимо, наставнику који ради у Панчеву, а живи у Београду, да користи одмор са својом децом. Унија синдиката просветних радника Србије припремила је ове године неколико предлога новог школског календара по којем би зимски распуст у целој земљи био организован из једног дела. Међутим, они су одбачени.
Један од предложених термина био би 19. децембар – 20. јануар, којим би били обухваћени бројни празници: славе, дани Божића, Нова година... Други предлог је био да распуст у целини траје од Нове године, па наредне три-четири недеље, а да се онима који славе католички Божић то и дозволи. На исти начин су утврђени празници националних мањина, о чему су одлучивали национални савети. У првом полугодишту, за мађарску националну заједницу је то 23. октобар – Дан почетка револуције и ослободилачке борбе 1956. године, а за румунску 4. септембар – празник Велике Госпојине, 1. децембар – Национални празник Румуније и 7. децембар – Дан националног савета. Хрватски опредељени ђаци имаће право на нерадан дан 16. октобар – датум рођења бана Јосипа Јелачића и 15. децембар – датум оснивања Хрватског националног вијећа за хрватску, док ће Буњевци славити 25. новембар – дан када је 1918. године у Новом Саду одржана Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена. Украјинска национална заједница обележиће 14. октобар – Дан украјинских хероја, македонска 8. септембар –Дан државности Републике Северне Македоније, 11. октобар – Дан борца и 16. децембар – Дан Националног савета.
Припадницима немачке мањине нерадан дан биће 15. децембар – Дан оснивања националног савета, а чешкој заједници у Србији 28. септембар – Дан Чеха, односно Свети Вацлав, и 4. октобар – Дан чешког језика. Бошњачка национална заједница славиће 20. новембар – дан оснивања Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Санyака 1943, док ће ромски школарци у централној Србији имати право на изостанак 14. јануара, када пада Василица.
С. Милачић
