Суд је позвао обезбеђене и необезбеђене повериоце да пријаве потраживања, а прво поверилачко рочиште и Скупштина поверилаца је 10. маја.Повод да се сада уведе стечај јесте непоштовање Плана реорганизације фабрике из 2013. године, који у основи чини враћање дугова повериоцима друге и четврте класе од око 130 милиона динара. „Југаолат” суду није доставио било какав доказ о томе да ће у било којем року платити дуг повериоцима, Привредни суд је оценио да су испуњени услови из Закона о стечају о отварању тог поступка.
У образложењу те одлуке наводи се да је прво стечајна управница Јадранка Гулан као поверилац фабрике поднела предлог за покретање стечајног поступка у „Југоалату” у јулу прошле године јер није добила накнаду за рад у вођењу стечаја од јула 2010. године. Управници је „Југоалат” остао дужан око 24.000 евра у динарској противвредности. Истим поводом потом је у децембру 2016. захтев поднео и стечајни управник Нинослав Шимић (био задужен за спровођење УППР-а), коме „Југоалат” треба да плати више од 2,1 милиона динара. Измирење тих новчаних накнада биле су предвиђене УППР-ом.
У међувремену су се и други повериоци, некадашњи запослени, обраћали суду истим поводом па је тако један од некадашњих радника у захтеву за покретање стечаја навео да је од фебруара 2013. до новембра 2016. продато између 150 и 200 машина, што је супротно УППР-у. Предлагачи су, осим захтева за увођење стечаја, доставили и доказ да је из Пословног регистра Словеније избрисано предузеће С. А. Д. А. Б. ДОО Цеље, које је власник „Југоалата” Јаковљевић навео као подносиоца УППР-а. Управо је та фирма у Словенији била својевремено спомињана као Јаковљевићева имовина која, како се причало у јавности, има исти производни програм као и „Југоалат”, што га је и навело да купи новосадску фабрику.
Јаковљевићу с „Југоалатом” није нимало лако. Фабрику није купио из прве руке јер је прва продаја била 2005. године. Постао је власник 2009, купивши 63 одсто акција фабрике, док остатак припада малим акционарима и Ерсте банци. Међутим, свега годину касније (јул 2010), суд је први пут увео стечај на захтев двојице радника којима се дуговало по милион динара за неисплаћене плате. Из тог стечаја је био проглашен банкрот и одређен и датум продаје целокупне имовине „Југоалата” (април 2012), али је тадашњи Уставни суд Србије у марту исте године поништио одлуку Привредног суда у Новом Саду и Привредног апелационог суда у Београду, образложењем да Јаковљевић није имао право на правично суђење. Јаковљевић је оспоравао дуговања, сматрајући да су надувана, и тврдио да постоје бизнисмени који мераче имовину, која је тада била процењена на 4,3 милиона евра. У то време он је тврдио да по приватним проценитељима кошта 18 милиона евра јер има 25.000 квадрата земљишта и 18.000 квадратних метара под халама, не рачунајући машине и залихе.
З. Делић
Не ради месецима
Фабрика је од 2009. године у поседу српског бизнисмена Спасоја Јаковљевића и не ради месецима јер је искључена струја. Али Јаковљевић не жели да о проблемима у пословању прича за јавност, премда је по усвајању УППР-а (август 2013) имао амбициозне планове, најављивао извоз за Аустрију, Русију, Кину и причао о освајању тржишта новим производима потребним у грађевинској индустрији и у медицини.
