Провере лозинки темеље се на криптографским једносмерним функцијама које израчунавају излазну вредност из улазне вредности. Њихову излазну вредност немогуће је користити за извођење улазне вредности, односно шифре. Барем не са данашњим ресурсима. Међутим, будући квантни рачунари могли би да олакшају ову врсту инверзног рачуна.
И шта сад?
Истраживачи ЕТХ Цирих представили су криптографску једносмерну функцију која ради другачије од данашње и биће сигурна у будућности. Уместо да се подаци обрађују помоћу аритметичких операција, они се смештају као низ нуклеотида, хемијских делова грађе блокова ДНК.
- Наш систем темељи се на истинској случајности. Улазне и излазне вредности су физички повезане и могуће је доћи само од улазне до излазне вредности, а не обрнуто - обашњавају швајцарски бионаучници. - Реч је о физичком, а не дигиталном систему који се не може декодирати алгоритмом, чак ни оним који ради на квантном рачунару.
Принцип, описан у часопису Nature Communications, наизглед је компликован, али производња ДНК молекула с уграђеном случајношћу једноставна је и јефтина: трошкови производње за скуп ДНК који се може поделити на овај начин мањи су од једног швајцарског франка.
Коришћење ДНК секвенцирања за очитавање излазне вредности дуготрајније је и скупље, али многе биолошке лабораторије већ поседују потребну опрему, па је и тај проблем решен.
Будући да овај облик провере лозинке захтева специјализовану лабораторијску инфраструктуру, његови творци предвиђају да ће се у почетку користити за врло осетљиву робу или за приступ зградама с ограниченим приступом. Следећа на попису су уметничка дела. Уметник своје слике може означити мешањем ДНК у боју, прскањем на слику или наношењем на одређено место. Аутентичност уметнине после би се проверавала ДНК тестом. Ова технологија могла би се, кажу, користити и за повезивање криптоимовине која постоји само у дигиталном облику, с физичким светом, ствар је коју ће власници криптовалута прихватити раширених руку, поготово ако буде коштала један швајцарски франак.
И. Р.
