Изменама Закона радници и без тужбе до зарађене плате

Завршена је јавна расправа о изменама и допунама Закона о мирном решавању радних спорова, које би требале да омогуће свим радницима у Србији да без тужбе дођу до своје зараде и других примања од послодаваца. Први пут би то право важило за све запослене, па и оне у јавном сектору.
radnici zarade dnevnik
Фото: Dnevnik.rs

Наиме, државни службеници и намештеници, односно сви запослени у јавном сектору, добиће право да поставе питање исплате своје плате, накнаде и других примања.

Конкретно, уместо радника који сада правду због неисплаћених зарада морају да траже на суду, то би чинила Републичка агенција за мирно решавање радних спорова. Директор Агенције Миле Радивојевић објашњава да ће та институција изменама добити шира овлашћења.

"До сада је наша надлежност била утврђивање обавезе за исплату зарада до износа минималца, сада ће се односити на пуну зараду и плату – објаснио је Радивојевић.То значи да су запослени морали да покрећу судски спорт за исплату разлике између минималца и пуне плате, а уколико се усвоје ове измене, то неће морати. По његовим речима, од 2005. године, откад постоји Агенција за мирно решавање спорова, вођено је око 14.000 предмета, а у судовима је чак 30.000 радних спорова.


Арбитражно решење је извршно

Судски поступци за наплату неисплаћене зараде или било којег другог права проистеклог из рада трају дуго, захтевају трошкове за тужбе и жалбе, ангажовање адвоката и плаћање њихових трошкова, док је поступак пред Агенцијом за мирно решавање радних спорова бесплатан. Арбитражно решење је правоснажно и извршно, односно има исту правну снагу као правоснажна судска пресуда.


Нацрт измена и допуна Закона о мирном решавању радних спорова доноси и низ других мера чији је циљ да подстакну запослене и послодавце да радне спорове решавају пред Агенцијом, и то у поступку преговора, а не пред судом, али и да им омогући гаранције да буду сигурнији у решавању свог спора.

Више од 300.000 радника не прима плату редовно 

Новина је и то да ће изменама тог закона надлежности Агенције бити проширене и на друга примања као што су отпремнине, погребне услуге, новогодишњи пакетићи за децу. Нацрт закона предвиђа и да се код колективних радних спорова проширује надлежност Агенције на утврђивање репрезентативности синдиката, као и на спорове поводом утврђивања минимума процеса рада у току штрајка. Уводи се и обавеза миритеља да, након неуспелих преговора, на захтев стране у спору препоручи на који начин се може решити проблем, односно да сам донесе препоруку за решавање спорних питања.

Иначе, и без измена, које се очекују на јесен, Агенција за мирно решавање радних спорова има све више посла. У 2014. години поднето је 199 захтева, а прошле чак 956. Само у прва два месеца ове године стигло је 11 нових предлога, док су, по подацима Министарства правде, током прошле године виши и основни судови примили укупно 33.389 премета који се тичу радне области.

У предлозима поднетим Агенцији за мирно решавање спорова најчешће је реч о споровима између послодаваца и запослених који се тичу мобинга, отказа уговора о раду, уговарања и исплате минималне зараде, накнаде трошкова који се односе на исхрану у току рада, одлазак и долазак с рада, исплату јубиларне награде, регреса за коришћење годишњег одмора, измена колективних уговора, штрајка... Од укупног броја поднетих предлога у току 2016. године мериторно је решен 331, док је више од 400 у току.

По проценама синдиката, у Србији има више од 300.000 радника који нередовно примају плату. Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку тврди да око 70 одсто радника не прима плату на време, од чега трећини зарада касни од 30 до 90 дана, док седам одсто прима са закашњењем већим од три месеца.

Љ. Малешевић

Kada
25.06.2017 • 11:32
Kada
Kada
25.06.2017 • 11:32
16
EUR/RSD 119.0355
Најновије вести