Представник ЦЛДС Борис Беговић каже да се 2014. године 27 одсто грађана изјаснило да је дало мито, док је 2016. тај проценат пао на 16 одсто грађана.Беговић је на представљању резултата рекао да се истраживање искључиво бавило ситном административном корупцијом и да се добар део одговора испитаника заснивао на перцепцији.
Каже да је од 2014. до 2016. смањен ниво толеранције грађана према том феномену, те и да је подложност корупцији постала мања.На питање да ли би ви примили мито, све већи број грађана одговорио је негативно, такође све већи број људи, скоро 50 одсто испитаника, каже да не би платило уколико би му неко тражио мито, док се 26 одсто изјаснило да би платили, када би то себи могли да приуште.
"Порастао је број људи који нису у контакту са администрацијом и можемо закључити да је то начин да се елиминише корупција", рекао је Беговић.Указао је да је 2016. године 20 одсто грађана Србије признало да им је посредно или непосредно тражено да дају мито јавним функционерима, али да тај број показује побољшање од скоро 10 одсто, у односу на 2014. годину.
Председник Управног одбора Агенције за борбу против корупције Зоран Стојиљковић рекао је да Србија и земље у региону неће изаћи из зоне системске корупције, док имају мањкавост демократије.Члан Савета за борбу против корупције Јелисавета Василић рекла је да је тај Савет потпуно немоћан да било шта промени, и додала да Савет редовно подноси извештаје државним органима, али да се по том питању ништа не предузима.
Она сматра да је улога НВО веома значајна у том погледу.
(Танјуг)
