Чак 92 одсто предузетника старијих од 55 година уједно су и власници и оснивачи предузећа, који немају лично искуство у бизнис-трансфер процесу, а у 80 одсто случајева они истовремено обављају и менаyерску функцију, наводи се у саопштењу Асееа.
Истраживање је спроведено од 12. јануара до 6. марта на територији Србије, а на више од 30 питања одговорило је 205 власника компанија, старијих од 55 година, који запошљавају више од 20 радника.
Бизнис-трансфер подразумева преношење пословања предузећа на другу особу – децу, менаyере, запослене, друге предузетнике, или на другу фирму, чиме се осигурава континуитет постојања и пословних активности компаније. Управо недостатак искуства у трансферу пословања представља отежавајућу околност у спровођењу тог процеса у Србији, с обзиром на то да је већина предузећа у Србији основана деведесетих година прошлог века и у њима се очекују трансфери на управљачким позицијама, наводи се у извештају.
У Европској унији удео предузећа која се продају након повлачења власника из пословања износи готово 40 одсто, а они имају искуства у трансферу пословања и постоји развијен систем подршке за власнике компанија у том процесу.
У Србији само шест процената власника мисли да ће предузеће бити продато. Њих 77 одсто живи у нади да ће породица да настави пословање и одржи власништво над предузећем. Такође, више од 72 одсто анкетираних власника у Србији рачуна на то да ће предузеће у будућности водити неко од чланова породице, а од тога 92 процента очекује да ће то бити њихово дете.
Оду, а као да су ту
Истраживање је показало да само 19 процената власника гледа на бизнис-трансфер процес као на потпуно повлачење из вођења предузећа. Остали своју повезаност с предузећем планирају и даље у виду улоге саветника (45 одсто), запослења на пуно радно време на некој другој позицији (20 одсто) или непуног радног времена (12 процената). Указивање поверења оснивача важан је темељ за изградњу угледа наследника бизниса међу запосленима, добављачима, купцима… И зато је пресудно да „останак” оснивача у предузећу не ограничава нови менаyмент у преузимању одговорности у управљању предузећем.
По истраживању спроведеном у ЕУ, пракса показује да се руковођење преноси на чланове породице у само 15 до 35 одсто предузећа. Висока очекивања власника предузећа у Србији о преношењу пословања на чланове породице одраз су, у великој мери, њихових жеља и визија које тек треба да се суоче с реалним могућностима – спремношћу и способностима чланова породице. На први поглед значајан проценат власника – 57 одсто – интензивно разговара са својим наследницима о будућности предузећа. Али, будући да је анкета рађена с власницима који имају више од 55 година, није занемарљив податак да њих чак 34 одсто о томе уопште не разговара са својом децом, која су у 80 одсто случајева старија од 20 година. Један од ризика одлагања разговора је губитак компетентних чланова породице, демотивисаних због чињенице да власници нису спремни за разговоре на тему промене улога у будућности.
Бизнис-трансфер је сложен процес који, осим емоција, укључује и многа друга питања – организациона, правна... Тај процес одражава се, како на власника предузећа, тако и на чланове његове породице, али и на запослене и њихове породице, и то чак у већој мери јер већина власника и њихових породица су егзистенцијално обезбеђени.
Д. Урошевић
