неће доћи до пада јавног дуга до краја 2017, што је био циљ тих мера.Председник Фискалног савета Павле Петровић изјавио је на конференцији за новинаре да фискална консолидација, уместо три године, колико Влада планира, мора да траје четири.Он је додао да и у 2018. години додатним мерама треба уштедети око 300 милиона евра да би се смањио дефицит.
Павле Петровић је навео и да би дефицит, по Фискалној стратегији Владе, требало да се смањи с око 6,6 одсто бруто домаћег производа на 3,8 одсто БДП-а у 2017. години, али то претпоставља веће мере уштеде у средњем року.По његовим речима, учешће јавног дуга у БДП-у не би могло почети да се смањује пре 2018, када би премашило ниво од чак 83 одсто.
Петровић је казао да би, уколико дође до застоја у реализацији ризичнијих делова програма, требало укључити и резревне мере, које би на снагу ступиле аутоматски.– Добро би било да је план Б већ предвиђен у Фискалној стратегији. То би било важно за међународне кредиторе, да знају да Влада неће примењивати ад хок мере ако се дефицит отргне контроли – истакао је Петровић.
Као пример ризичних и неизвесних мера, у Фискалном савету наводе решавање судбине петрохемијског комплекса до средине ове године или смањење броја запослених у јавној управи, због чега је потребно да Влада има резервни план ако се нешто од тога не оствари.Како су истакли у Фискалном савету, неопходно је с Међународним монетарним фондом склопити аранжман који би пратио такав програм. Петровић је нагласио да трогодишњи аранжман с ММФ-ом повећава изгледе за успех тог програма.
– Сличан план донет је 2012. године, али се у програм ушло без договора с ММФ-ом, а није био спроведен ни програм за решавање проблема јавних предузећа и предузећа у реструктурирању. Зато је сада пресудно да се програм спроводи уз договор с ММФ-ом – рекао је Павле Петровић.Он је навео да су мере штедње болне, али су примерене тешкој ситуацији јавних финансија у Србији.– Због величине проблема, умеренији план не би био одговарајући и сигурно би дошло до кризе јавног дуга, инфлације и пада БДП-а – рекао је Петровић.
Д. У.
На реду Азотара, МСК, Петрохемија...
Павле Петровић је на конференцији за новинаре рекао да у буџету за 2015. држава није предвидела новац за „Србијагас”, а то значи да планира и решавање питања Азотаре, МСК-а, односно петрохемијског комплекса.Подсетио је на то да су смањене субвенције и за Железару Смедерево, о чијој продаји се тренутно разговара с америчким „Есмарком”.То су предузећа у којима, како каже, постоји највећи ризик да се ствари отргну контроли и расходи буду већи него што се планирало.
