јер услове, кажу, нису још дефинисали али су изнели очекивања да ће род бити добар, да ће хлебног жита (уз залихе од око 400.000 тона) бити више него довољно и за нас и за извоз, што ће свакако утицати на цену пшенице.
Пољопривредници пак не очекују берићет у њивама и указују на проблеме које високе температуре наносе житу у важној фази развоја. - За неколико дана значајно се променила ситуација на пољима, и то на горе. Овогодишњи род, све су прилике, неће испунити очекивања. Свакако је мање посејано, пуно смо уложили у производњу, очкивали смо рекордан род, међутим, након сувог пролећа сада су, у фази наливања зрна, дошле високе дневне и ноћне темпратуре и то ће утицати на принос - каже за “Дневник” пољопривредник из Каћа Војислав Малешев додајући да је, када пшеница прегори, немогуће да се спасе.
Он очекује да ће и ове године, као и досад, трговци у почетку понудити ниску цену пшенице али ће многи ратари морати да продају род јер су то ипак прве паре у години, те ће пристати на неповољне услове. Малешев напомиње и да су прошле године јефтинији били инпути у производњи. Подсетимо, лане је на почетку жетве пшеница коштала 18 динара.
У пословној заједници “Житовојводина” такође нису могли да ближе процене откупну цену хлебног жита али би, веле, понуда могла да буде много већа од ликвидне тражње.- У сваком случају, цена пшенице овогодишњег рода биће резултат понуде и тражње. Такође, не може се извести јединствена цена, она зависи од локалних тржишта, а увек има нијанси које се односе на то да ли се жито плаћа ођедном или на три рате, да ли иде директно у млин или преко организатора производње... Квалитет пшенице требало би да буде најважнији фактор, међутим, томе се још увек не придаје значаја, углавном нема разврставања што узрокује низ проблема - каже за наш лист в.д. директора “Житовојводине” Здравко Шајатовић уз оцену да ће бити тешко и млиновима и паорима, те да ни једним ни другим не одговара јефтина пшеница.
“Житовојводина” је, подсетимо, пре десетак дана затражила од Министарства пољопривреде да обезбеди банкарске кредите за куповину пшенице овогодишњег рода, са ефективном каматном стопом највише два одсто на годишњем нивоу, јер је то предуслов за финансијско оспособљавања индустријских млинова, главних купаца хлебног жита. Међутим, одговор није стигао иако је жетва на прагу.
Јуче је на Дану поља стрних жита у Суботици новосадског Института за ратарство и повртарство речено да ће овогодишњи просечни приноси пшенице, на основу садашњег стања усева, бити на нивоу прошлогодишњих и износиће око четири тоне по хектару.Како је изјавио је руководилац Одељења за стрна жита др Никола Христов за све пшенице и друге културе не може рећи да изгледају добро, јер је рок сетве посебно дошао до изражаја. То, по његовим речима значи да су код сорти посејаних ван оптималног агротехничког рока, као последица сушног пролећа, усеви остали ниски, проређени, па се немогу рекордни резултати.
С. Глушчевић
Од четири до седам тона
„По проценама које смо добили од надлежних органа, да у садашњем моменту имамо негде око 50 одсто усева који су посејани у оптималном агротехничком року, а 50 одсто ван тога, можемо очекивати да ће резултати бити на нивоу прошле године”, рекао је Никола Христов.
На јучерашњем Дану поља у Суботици чуло се да би приноси пшенице могли ићи од четири до седам тона по хектару.
