За 2018. годину су била предвиђена средства у износу од 70 милиона евра за развој тог пројекта, која су усвајањем овог закона данас у позицији да буду активирана. У буџету за 2019. такође је предвиђено 70 милиона евра за српско учешће, односно учешће Србијагаса у развоју тог пројекта, рекао је Антић на седници Скупштине Србије.
У овом тренутку све ствари делују и остављају утисак да иду у добром правцу развоја тог гасовода, истакао је министар, у излагању о Предлогу измена и допуна закона о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима експропријације ради реализације изградње система за транспорт природног гаса.
Према његовим речима, тај пројекат треба да обезбеди Србији неколико значајних ствари - енергетску безбедност и сигурност снабдевања гасом, даљу гасификацију земље и, коначно, профит који доноси сама транзитна такса.
Антић је апеловао да се тај пројекат у јавности не назива ни Јужни ток ни Турски ток, наглашавајући да је реч је о магистралном гасоводу од границе с Бугарском до границе с Мађарском, као делу српског гасно-транспотног система, који гради и реализује компанија Гастранс.
Навео је да је та компанија у складу са законом о енергетици, поднела захтев Агенцији за енергетику Србије као независном регулаторном телу за добијање одређених изузећа у складу с трећим енергетским пакетом.
Антић је подсетио да је Скупштина Србије 2013. донела закон о Јужном току, да је тај пројекат 2014. обустављен, те да је у међувремену дошло до раста потрошње гаса у Европи и до низа нових пројеката који треба да обезбеде и нове количине гаса и нове руте за снабдевање гасом целе Европе, па тако и југоисточне Европе и Западног Балкана.
У светлу таквог развоја ситуације Русија и Турска су потписале споразум о изградњи гасовода названог Турски ток, испод Црног мора, навео је министар, додајући да је тај гасовод добрим делом реализован, да пројекат обухвата два крака капацитета од по 15,75 милијарди кубних метара гаса, од којих ће један снадбевати гасом Истанбул, а други је намењен испорукама за Европу.
Антић је, такође, подсетио да смо прошле године потписали мапу пута с Гаспромом везано за анализу могућност изградње гасно-транспортног система од границе са Бугарском до границе с Мађарском, а такве мапе пута потписале су и суседне државе Мађарска, Бугарска, као и Турска.
Бугарска је већ кренула уговарање деонице од границе с Туском до свог гасно-транспортног система, а Србија са своје стране ради читав низ припремних активности како би на својој територији изградила деоницу гасовода, истакао је он.
Предложеним изменама и допунама закона, како је навео, решавамо неколико кључних питања. На првом месту, додао је, омогућавамо Гастрансу да користи све бенефите оних експропријација и оних решења која су била и у закону о Јужном току.
Генерални директор "Србијагаса" Душан Бајатовић изјавио је да ће се, ако све буде у реду, градити гасовод кроз Србију од бугарске до мађарске границе, а да та инвестиција износи око 1,8 милијарди евра.
Србија ће испунити своју обавезу и урадиће гасни правац да бисмо имали друге облике снабдевања гасом. Важно је да Србија заједно с Бугарском и Турском изгради гасну инфраструктуру, јер први пут ће доћи у позицију да буде транзитна земља, рекао је у парламенту директор Србијагаса, који посланик Социјалистицке партије Србије.
Бајатовић је навео да ће бити проширени и капацитети подземног гасног складишра Банатски двор, а ако буде прошао тај велики гасовод, градиће се још једно складиште.
Реч је о идентичном правном лицу које је променило име, реч је о идентичној траси и реч је о такорећи идентичним техничким параметрима везано за развој пројекта, тако да се могу користити многи од оних елемената који су били дефинисани законом о Јужном току, и ми ћемо користити те бенефите, посебно у деоници три за коју готово постоји читава докуменатција и наставићемо са свим овим могућностима везано за експропријацију и убрзане тог процеса, поручио је Антић.
Истакао је да дубоко верује да ћемо овим законом „дати ветар у леђа овом пројекту“, омогућити брзо и ефикасно решавање свих надлежних државних органа, „али не на штету грађајна као корисника експропријације“.
С тог становишта, допуне овог закона не утичу на људска права, на права власника непокретности загарантована Уставом, с обзиром на то да ће се висина накнаде експроприсане непокретности и поступак за одређивање накнаде водити у складу са важећим Законом о експропријацији, нагласио је Антић и позвао посланике да подрже овај законски предлог.
