Осим подршке „Гаспрома” и Владе Србије, томе су допринели и наши партнери из Мађарске, Чешке, Аустрије, рекао је Бајатовић. Како је додао, закупљени су транспортни правци и додатно је купљено око 400.000.000 кубних метара гаса, у складишту гаса у Банатском Двору има 550.000.000 кубика, „Гаспром” је гарантовао да ће се српском тржишту дневно испоручивати око 13.000.000 кубних метара гаса, тако да је снабдевање обезбеђено и потпуно поуздано, а иако нас је коштало нешто мало више, то се неће се одразити на цену гаса у Србији.
По његовим речима, промену цене гаса не треба очекивати ни наредних месеци. Наиме, при формирању цене природног гаса користи се нафтна формула, па се, истиче Бајатовић, с обзором на садашњу ситуацију, с великом вероватноћом може рећи да ће цена гаса бити стабилна током следеће године.
Забринутост да ли ће на домаћем тржиту бити довољно гаса била је изазвана најавама да би могла бити обустављена испорука гаса из Русије преко Украјине. То се, ипак, није десило, а да би Србија обезбедила могућност да се гас на тржиште допрема из више правца, раде се интерконеције, међу којима је и изградња „Турског тока”. По Бајатовићевим речима, изградња јужног крака инетрконектора од Бугарске до Мађарске, кроз Србију, односно крака „Турског тока“, одвија се по плану, постављена су 403 километра цеви, али се за сада још не може рећи када би тим гасоводом могао потећи гас. Он нагашава да се интерконекција Бугарска–Мађарска ради уз поштовање свих правила прописаних Трећим енергетским пакетом и у складу са српским Законом о енергетици, и за то је добијено изузеће и позитивно мишљење Европске комисије.
Потрошња гаса и Србији расте и бележи се повећање од чак 30 одсто, а реч је углавном о привредним потрошачима. Душан Бајатовић истиче да сви страни инвеститори у Србији захтевају прикључак на гасну мрежу.
Да бисмо свим локалним самоуправама обезбедили могућност да одговоре на тај захтев, у току је гасификација делова Србије који нису прикључени на гасну мрежу и на тај начин имају исте услове за привлачење инвеститора, казао је наш саговорник.
Постављање цеви је завршено, али је остало још посла и очекујемо да ће у Србији све бити урађено до краја 2020. године. Када би тим гасоводом могао потећи гас тешко је рећи јер много тога зависи и од других учесника у послу – у Бугарској и Мађарској. Изградња гасовода у Мађарској требало би да буде готова до краја 2021. године, у Бугарској се гради око 500 километара и привремено решење које би могло бити урађено до краја маја, најкасније септембра наредне године у Србији је прикључње на крак гасовода који ће из Бугарске ићи до Зајечара, што би омогућило да се дневно у Србију допреми 8,7 милиона кубика, односно око три милијарде кубика годишње, казао је Бајатовић.
Он је указао на то да је капацитет тог госовода у Србији 13,88 милијарди кубика, а за српско тржиште гас ће се из гасовода преузимати на три места – у Параћину, Београду и Зрењанину.
Значај тог гасовода за Србију је вешеструк – а пре свега је важан јер омогућава диверзификацију праваца допреме гаса у Србију. Уз то, допринеће повољнијој цени гаса, већој конкурентности, поузданост снабдевања биће далеко већа... Наравно, ту су и приходи ће се оставривати због проласка гасовода кроз територију Србије, а они би, по свим основама, требало да буду између 50.000.000 и 70.000.000 евра годишње, истакао је Бајатовић.
Недавно је ЈП „Србијагас” преузео управљање ДП „Нови Сад – гас”, а то предузеће постаће део ЈП „Србијагас”, али ће пословати као самостално правно лице.
То решење је најбоље за све, али пре свега за потрошаче, пошто не само да добијају поузданог дистрибутера већ и најповољнијег јер је цена кубика гаса за наше потрошаче најповољнија на тржишту, казао је Бајатовић.
По његовим речима, ускоро ће слично бити у још неколико предузећа / дистрибутера гаса – Зрењанину, Врбасу, Ковину, Лозници...
Дистрибуција гаса не треба да буде комунална делатност, а пошто ће ускоро бити издвојена из ЈП „Србијагас”, биће формиране четири дистрибутивне зоне – Београд и Нови Сад, и још две у централној Србији, поручио је Бајатовић.
Говорећи о интерконекцији Србија–Бугарска, односно изградњи гасовода Ниш–Димтровград–Софија, Бајатовић је казао да је добијена грађевинска дозвола, да се завршава експропријација и да ће следеће године биће објављен јавни кокурс за извођача радова.
Захваљујући томе, биће омогућено повезивање с терминалом за ЛНГ – утечњени природни гас у Александропулосу у Грчкој, као и допрема потенцијалних количина гаса из ТАП-а и ТАНАП-а. Европска унија је тај пројекат подржала с 48.000.000 евра, а осатак до 85.000.000 обезбедиће ЈП „Србијагас“, рекао је Бајатовић.
Добрила Млађеновић
