Без пензије и социјалног ради 10.000 кућних помоћница

Процењује се да у Србији више од 55.000 домаћинстава у просеку годишње ангажује раднике за кућне послове привремено или повремено као и да око 10.000, углавном жена, те послове ради годинама, а да нису пријављене и не иде им радни стаж.
kucna pomocnica, pixabay.com
Фото: pixabay.com

Анализа НАЛЕД-а показала је да би у тој области, али и у неким другим, било корисно да се примени електронски систем пријављивања сезонских радника, који је заживео у пољопривреди и дао добре резултате.

Наиме, за годину и по, од када је тај систем уведен у пољопривреди, број пријављених сезонаца је порастао више од десет пута – с 3.500 радника на око 42.500, чиме је практично преполовљен број оних који су у том сектору радили на црно. Током 820.000 дана ангажовања у пољопривреди плаћени су порези и доприноси у износу од 250 милиона динара, а тај систем је користило 311 послодаваца.

Уз одређена прилагођавања, електронски систем пријављивања сезонских радника у пољопривреди могао да би се проширити и на друге делатности, нарочито у кућним и помоћним пословима чувања деце, старих лица, кућних љубимаца, чишћења и одржавања, доставе хране, грађевинарству и другим сличним пословима, кажу представници НАЛЕД-а.


Генератор сиве економије

Неформално запошљавање један је од кључних генератора сиве економије јер је на сваких 100 динара, који се обрну у сивој зони, 62 од непријављених зарада, а 38 динара је непријављени профит, показала је анализа. Проблем продубљује чињеница да у Србији трећина неформално ангажованих ради краће од три месеца, сваки пети ради до шест месеци, а тек њих 16 одсто ангажовано је до годину. Око 126.000 њих ради само на основу усменог договора.


Директорка тима за регулаторну реформу у НАЛЕД-у Јелена Бојовић каже за Танјуг да би као стимуланс за послодавце или физичка лица који ангажују раднике на тај начин, нарочито за кућне послове или чување деце, можда могли да се уведу одређени ваучери, различити попусти и стимулације. По њеним речима, систем ваучера постоји у Мађарској и показао се као добар. Она истиче да, када је реч о кућним пословима, многи, пре свега жене, то раде и двадесетак година, без дана радног стажа и пријаве, без икакве принадлежности осим зараде.

– Зато и покушавамо да нађемо начин да они буду регистровани, имају здравствено и социјално осигурање и да послодавац за њих плаћа порез – каже Јелена Бојовић, и додаје су у НАЛЕД-у спремни да дају предлоге чим се формира нова влада.

У Министарству рада кажу да ће радно ангажовање особа, које обављају помоћне послове у кући код више породица у току једног месеца, бити регулисано попут сезонских радника у пољопривреди у одређеним делатностима, према Нацрту закона о изменама и допунама Закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима. По Нацрту, у одређеним делатностима они који обављају сезонске послове би у случају повреде на раду имали право на здравствено осигурање, а за сваки радни дан били би им уплаћени доприноси за пензијско и инвалидско осигурање. По речима министра рада Зорана Ђорђевића, Законом о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима обухваћени су само сезонски послови у пољопривреди, те је идеја да се такав модел радног ангажовања примени и на поједностављено радно ангажовање и пријаву на осигурање кућног помоћног особља. Такви послови тренутно су регулисани Законом о раду, који предвиђа да се с кућним помоћним особљем може закључити уговор о раду на неодређено или одређено време, с пуним или некомплетним временом, са свим правима која су прописана Законом о раду.


Сваки пети ради на црно

Од укупног броја запослених у Србији, сваки пети ради на црно, а осим у пољопривреди, највише их је још у туризму и угоститељству – 15,1 одсто и грађевинарству – 11,3 одсто. На кућним и помоћним пословима свако друго лице ради без уговора и без права на пензионо осигурање и заштиту од повреде на раду за сваки дан који проведе на послу. Представници НАЛЕД-а указују и на то да у сектору туризма неформално ради око 18.000 радника, а на физичким пословима у грађевини око 50.000. Такође, секундарне сировине прикупља између 35.000 и 55.000 неформалних сакупљача.


Јелена Бојовић објашњава и да је систем пријаве радника какав је примењен у пољопривредии за послодавце знатно једноставнији јер, практично, све раде из канцеларије једним кликом путем мобилне апликације, односно сајта. Након месец дана од Пореске управе добијају решења колико треба да плате за ангажовање сезонских радника. Такође, ништа од принадлежности које радници већ имају, попут социјалне помоћи и слично, за то време се не укида.

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.5729
Најновије вести