Боље је газду ударити по џепу него затворити локал

Домаћим бизнисменима пореска дисциплина није јача страна. Свака контрола издавања фискалних рачуна открије море прекршилаца, а ништа није боље ни с уплатом пореза и доприноса.
kafic basta, Dnevnik/Filip Bakić
Фото: Дневник/Филип Бакић

Да би се ситуација поправила, предлаже се строжа казнена политика. Међутим, порески стручњаци сматрају да драконске казне не би допринеле јачој дисциплини али би зато донеле нове проблеме.

Какве би то казне и мере требало да се примене у земљи у којој бар сваки трећи обвезник избегава да изда фискални рачун а свака друга компанија касни с уплатом пореза и доприноса и зарада, и то дуже од три месеца?

Обвезници који не издају фискалне рачуне могу очекивати новчане казне, а потом затварање објекта од седам дана па навише. Многи од њих су се жалили на стављање катанца на локале и тражили да се новчано кажњавање и пооштри само да могу да наставе да раде.

За прва три месеца Пореска управа је издала 75.000 опомена  предузећима која запосленима дугују плате и доприносе

Како би било најцелисходније поступити у тим случајевима?

– Тачно је да власницима бизниса најмање одговара затварање локала – каже порески стручњак Ђерђ Пап. – Ја нисам присталица те мере јер осим власника ту трпе и многи други. Када се локал затвори, држава не добија ни динара новца у буџет. Запослени остају без радног места, бар привремено, па самим тим и без плата и доприноса. Другим речима, држава себи даје аутогол. Једини лек да се то исправи су чешће контроле инспектора и редовније кажњавање.

Доприносим а ни плате, често се не уплаћују ни запосленима у фирмама где се редовно ради. Власници компанија које касне и с платама и с доприносима правдају се да то не чине јер немају посла па ни прихода а да су обавезе које треба да плате држави велике, затим да плаћања касне и по неколико месеци те да су намети превисоки за наше прилике. Када и стигне прилив на рачун, прво се плаћа ПДВ да се не би плаћала камата због неизмирене обавезе.

– Пре плата и доприноса плаћају се и добављачи, односно сировине и репроматеријал – каже Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку. – Тек када се то све намири, стижу на ред запослени.


Банке нису СДК

Многи се сећају да поменутих проблема није било док је платни промет контролисала Служба друштвеног књиговодства – СДК. Она не постоји већ више од деценије, а промет је пребачен у пословне банке. Оне пре исплате плата проверавају БОП обрасце, односно да ли се послодавац задужио за доприносе. Када се увере да је испунио ту обавезу, и плате се пуштају да легну на рачун запослених.


Представници синдиката се жале да су раднци последњи на списку јер пореске контроле нису редовне. Порезници пак имају своје аргументе. Лане су издали 159.000 опомена предузећима која дугују порезе и доприносе. У првом кварталу ове године их је било 75.000.

– Није нам циљ да блокирамо привреднике те да им путем принудне наплате онемогућимо рад – каже о политици коју порезници воде Драган Агатоновић из Пореске управе Србије. – Покушавамо да им помогнемо у превазилажењу проблема и олакшамо процес рада.

Порезници се жале и на то да их је мало – свега 500 – а да је компанија које треба проверавати 400.000. Решење виде у новом информационом систему, где би добијали електронски обрађене податке о свим дужницима. То би им знатно олакшало рад и контроле. А док се нови систем не уведе?

– Инспектори могу да виде да ли је неко поднео пореску пријаву те да проверавају зашто није – каже Пап. – Има оних који новац уместо у плате, порезе и доприносе, усмере у личну потрошњу, али то је ређе. Посебна је прича када компанијама дугују државна предузећа и не могу да наплате те обавезе па због тога нема плата и уплате других обавеза. Испало би да ће држава некога казнити због својих пропуста, тако да затвор у овом тренутку није решење.

Д. Вујошевић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести