И 80-их је ауто имала мањина, на одмор су радници одлазили у радничка одмаралишта.
Па ипак, често грађани револтирани ниским стандардом, као и неједнакостима који једнима омогућавају све, другима животарење, кажу да су раније боље живели. Већина притом, према писању Вечерњег, сигурно не мисли на непостојеће политичке слободе које су, ако сте именовани непријатељем бивше државе, биле плаћане и главом или у бољем случају губитком слободе и које су довеле до тога да се још и данас извлаче кости жртава тоталитарног система.
Да ли смо пре заиста живели боље или је већина грађана имала подједнаке могућности, па им се живот чинио релативно добар ако су могли „скуцати“ новац за ТВ, кућне апарате и одмор?
Иако је јако тешко поредити живот данас и у бившој држави, ипак мислим да је данас у Хрватској боље него прије 30-40 година. Људи су можда пре били задовољнији јер су сви били једнаки, није било пуно богатих. Погледајте аутомобиле данас и пре 30 година кад су се возили југићи и стојадини. Данас је проблем што можда зарађујемо више, али је и понуда роба неупоредиво већа него пре. Наши су апетити у односу на осамдесете, кад није било толико робе на тржишту, порасли, каже Предраг Бејаковић с Института за јавне финансије.
Социолог Синиша Зриншчак слаже се у констатацији да је тешко поредити данашње вријеме и седамдесете и осамдесете, које су биле године другачијих могућности и аспирација.
Тада су неједнакости и перцепција разлика биле мање, људи су, не сви, били релативно задовољни материјалним могућностима јер су живели у времену које је дозвољавало неке ствари попут аутомобила, какав год био, до викендица, одмора који је велик део људи могао да приушти. Иако су осамдесете биле доба задужења, било је то и доба неког прогреса јер се веровало да нешто може да се постигне радом, каже хрватски социолог.
Стандард је данас генерално бољи, можемо себи да приуштимо пуно више ствари него раније, живимо у барем материјално гледано бољем свету, али су разлике међу људима пуно веће. Стога је и пуно оних који не могу себи да приуште оно што се сматра примереним стандардом, истиче Синиша Зриншчак.
Не слаже се с тим да данас нема радне етике код људи јер политике су те које су натерале људе да не раде.
Људи се не исељавају, закључује он, да пландују, него у иностарнству крваво раде. Просечна плата расте, али медијална од 5252 куне (нешто преко 80.000 динара) даје бољу слику друштва и стандарда у ком половина запослених, више од 700.000 људи, зарађује мање од тога.
Вечерњи лист
