Деташман омогућава посао за 2.770 српских грађевинаца

Недостатак одговарајућих кадрова проблем је с којим се суочава не само Србија већ и многе друге земље.
cigle, pixabay.com
Фото: pixabay.com

Тако, рецимо, Немачкој недостају радници готово свих профила, а због недостатка квалификоване радне снаге немачка привреда годишње губи око 30 милијарди евра. Процењује се да би Немачкој до 2030. године могло недостјати више од три милиона квалификованих радника.

Прошле недеље је у Националној служби за запошљавање Србије боравио директор Савезне агенције за рад Немачке за међународну сарадњу Александар Вилхем. Говорио је о могућностима запошљавања српских држављана у Немачкој, наглашавајући да је последњих година повећана потражња за кадровима медицинске струке – лекарима, стоматолозима, медицинским сестрама, али и возачима, како аутобуса, тако и камиона.

Много српских радника већ ради на немачким градилиштима, али се они упућују на рад на основу деташмана. Наиме, Србија још од 1989. године, на основу Споразума између СФРЈ и Немачке о упућивању радника у Немачку по основу деташмана, упућује раднике у ту државу, и то у оквиру одобрених квота. Како је за „Дневник” објаснила Наташа Кецман из Привредне коморе Србије, годишња квота за пословаце из Србије по основу деташмана износи 2.770 деташираних запослених, од којих 1.080 у области грађевинарства.

– Осим грађевинаца, по том споразуму у Немачку је могуће упутити и изолатере, молере, електричаре и друге запослене из фирми чија делатност прати грађевинарство – објаснила је Наташа Кецман. – Немачка уобичајено крајем августа обавештава Србију о висини квоте на заредну деташманску годину, која траје од 1. октобра текуће године до 30. септембра следеће.

Просечно месечно искоришћење квоте расте и за првих девет месеци деташманске 2017/2018. године износи чак 94 одсто. Наша саговорница наглашава да то не значи да је преостало још свега шест одсто квоте јер се искоришћење квоте сваког месеца рачуна од почетка. По подацима који су нам достављени из ПКС-а, у прошлој деташманској години искоришћеност је била 77,85 одсто, а годину раније 65,74.


Добра сарадња Немачког Бироа рада и ПКС-а

Привредна комора Србије од Бироа за рад Немачке редовно добија информације о потврђеним квотама на основу већ издатих сагласности, као и месечну статистику искоришћења укупне квоте. У сарадњи с Бироом за рад Немачке, ПКС организује редовне годишње радионице за деташманске фирме, где привредници у директном разговору с представницима Бироа за рад могу разрешити све недоумице везане за упућивање запосленог на немачка градилишта.


– Имајући у виду убрзани раст искоришћења квоте за упућивање запослених у Немачку по основу деташмана, ПКС је покренула иницијативу за повећање квоте, а одлуку о квоти очекујемо крајем августа – истакла је Наташа Кецман.

Иначе, закључком Владе Србије и решењем Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Привредној комори Србије поверено је распоређивање утврђеног максималног броја деташираних запослених у Немачку. ПКС издаје сагласност за доделу контингента запослених по основу уговора о извођењу радова у Немачкој, води евиденцију о расподели контингента и контролише његово коришћење.

– За учешће у расподели утврђеног максималног броја деташираних радника може се пријавити привредни субјекат чије је седиште у Србији, који је регистрован за обављање делатности за које се распоређује контингент запослених и који има регистровано представништво, односно пословну јединицу у Немачкој. Затим оно које послује у складу с прописима Немачке, односно има потврду надлежног органа да је покренуло поступак отварања представништва или пословне јединице – каже Наташа Кецман.

Споразум о упућивању запослених на основу уговора о извођењу радова за сада постоји само с Немачком и само за грађевинску индустрију и пратеће грађевинске делатности. Имајући у виду изузетно позитивну реакцију привреде, ПКС планира покретање иницијативе за закључивање сличних споразума и с другим државама да би се додатно подстакла привредна сарадња и унапредио српски извоз.

Привредна комора Србије дигитализовала је услугу издавања сагласности за упућивање запослених на немачка градилишта да би српским фирмама уштедела време и новац који се троши на процедуре за коришћење деташмана. На тај начин, брзо и једноставно, електронским подношењем захтева и пратеће документације, српски привредници могу без изласка из канцеларије добити сагласност која је неопходна приликом захтевања дозвола за рад у немачком Бироу за рад. Корак након добијања те дозволе је подношење захтева за визе у конзулату Немачке.

Љ. Малешевић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести