Те награде додељују се други пут.Академија је покренута да би студенти добили практично знање у области узгајања кромпира, а најбоље место за то је свакако фабрика у којој се производи чипси и друге чувене грицкалице, које се и извозе.
Дванаест студената четврте године Пољопривредног факултета Универзитета у Београду учествовало је у процесу од сетве кромпира до бербе. Студенти су током посета и обилазака добили потребно знање о узгајању кромпира, учествовали у његовом расту и на крају обишли сам погон фабрике да виде како се прави финални производ од кромпира који су сами узгајали.
Искуство од њиве до кесице је било потпуно када су студенти кромпир који су посадилии могли да виде у фабрици на траци како га радници пакују у кесице.
Сам погон фабрике, у којем већи део посла обављају машине уз надзор и малу помоћ радника, је аутоматски. Технологија је на високом нивоу. Кромпир се најпре пере и сортира у посебним машинама, повезаним с рачунарима који показују у коликом проценту је кромпир употребљив – приликом наше посете је писало 95 одсто. Затим радници ручно одстрањују сваки део који је ударен или оштећен, да би кромпир наставио свој пут до машине за сушење и фритезе, након чега радница анализира квалитет на основу кромпира који је машина одбацила и у већини случајева оцењује га зеленом бојом за пролаз, док жута и црвена, које се ретко догађају, постоје као опције. Затим чипс иде у наредне машине у којима се сортира и пакује у кесице, али је механизација толико сложена, да су чак и неке од машина као и сорте кромпира, пословна тајна.
Министар Недимовић казао је да пољопривреда више није као што је некад била, већ подразумева и трговину, прерађивачку индустрију и логистику. – Спадамо у првих десет земаља по производњи пшенице, соје, кукуруза, сунцокрета, али смо мали на тржишту с обзиром на количине које производимо – казао је Недимовић. – Кад имате полупрерађевину, финални производ и кад знате да истргујете тиме, ситуација се одмах мења. Ова компанија има велико тржиште у 200 држава широм света и шампиони су у послу.
Академци задовољни
Студент Михајло Митровић је истакао да је много научио током обуке, а да је тајна коју сорту кромпира су изабрали.– Одлично искуство, видели смо савремену технологију коју нисмо имали прилике да видимо, а надамо се и пракси у „Марбу” – казао је Митровић.
Студенткиња Пољопривредног факултета – Одсек прехрамбена технологија Милена Ристић каже да је њој највише значила обука, с обзиром на смер.
– Научили смо сам узгој кромпира, који препарати се користе при третирању, али и сам процес производње, који смо могли видети, много нам значи, те је сама посета фабрици била најзанимљивија, фритеза, сољење и паковање – казала је Милена Ристић.
Менаџер компаније Бранислав Нединић каже да је њихов циљ помагање у стварању нове генерације пољопривредника, као и да пруже подршку локалној производњи кромпира.
– Локални произвођачи кромпира су наши главни добављачи – рекао је Нединић. – Желимо да створимо фармера за 21. век, а подршку младим људима и њиховом образовању видимо као једну од најбољих инвестиција. Надамо се да смо с овом академијом у томе и успели. Наша фабрика има између 700 и 750 радника на 11 производних линија у три производна погона и највећа је у региону. Компанија постоји од 1995. године као „Марбо продукт”, а од 2008. године је у саставу „Пепси ка”, који је донео производне линије које су стандард у свим њиховим фабрикама на свету. Међутим, у фабрици у Маглићу производи се праве од домаћег кромпира.
Нединић каже за „Дневник” да то није једина акција, већ да су током прошле године поделили и 15.000 лопти по школама, као поруку здравог живота и промоције спорта, али подржавају и општину Бачки Петровац у разним другим областима и манифестацијама.
М. Стакић
