НСЗ је увео сајмове запошљавања у готово свим локалним самоуправама да би се незапосленима омогућио директан контакт с послодавцима који имају потребу за запошљавањем нових кадрова.
Директор НСЗ-а Зоран Мариновић издваја као посебно вредно у раду НСЗ-а управо то што је успостављено поверење свих актера и партнера на тржишту рада. То је и разлог што све више послодаваца преко сајмова запошљавања покушава да дође до кадрова који су им потребни, а велику подршку и помоћ пружа му управо НСЗ.
Међутим, нису сви сајмови запошљавања које организује НСЗ у намери да незапосленима пружи могућност да дођу до радног места успешни. Наиме, на некима се послодавцима јавља знатно више кандидата за посао него што им реално треба, док се на некима за понуђена радна места не јави ни приближно довољан број заинтересованих.
Тако је, рецимо, на недавно одржаном Сајму запошљавања у Бачкој Тополи више од 40 послодаваца понудило око 600 радних места, а предато је свега 250 биографија заинтересованих да добију посао. У понуди су били послови за раднике у области машинства и обраде метала, а тражили су се топионичари, ливци, оштрачи, заваривачи, бравари, металостругари, машински техничари, техничари на одржавању машина, техничари квалитета, радници у произодњи пластике, гуме, корпица за трговине, месари, трговци, агенти осигурања, економисти...
То што се пријавило три пута мање заинтересованих кандидата него што је било понуђених радних места можда не би било чудно да у исто време у Бачкој Тополи није евидентиран 1.881 незапослени. Просто је невероватно да су на евиденцији незапослених, а да понуђена радна места не сматрају добром приликом да конкуришу и покушају да промене свој статус.
Пошто се постојеће стање на евиденцији незапослених не може променити, у НСЗ-у су свесни проблема образовне структуре незапослених. Зато настоје да их укључе у програме обуке, преквалификације и доквалификације, и за то се сваке године издвајају значајне суме. На тај начин држава незапосленима без квалификације или с ниским степеном стручности пружа могућност да изуче занат који им може обезбедити радно место, а на њима је да ли ће ту шансу искористити или не.
У исто време, у Лесковцу је одржан Сајам запошљавања на којем је 18 послодаваца из Јабланичког округа понудило више од 300 радних места. Највише су се тражили текстилци, програмери, оператери, заваривачи и кувари. Биографију је предало 1.500 Лесковчана, односно практично је на једно понуђено радно место конкурисало по пет кандидата.
По последњим подацима из Статистичког билтена НСЗ-а, од 553.962 незапослених у Србији чак 33,22 процента су нестручни лица. Дакле, уз податак да више од трећине оних који траже посао у Србији нема квалификацију, разлика приликом конкурисања за радно место у појединим локалним самоуправама постаје још чуднија. Неминовно се намеће питање да ли део незапослених заиста тражи посао или је на евиденцији из неког другог разлога.
Национални координатор Међународне организације рада у Србији Јован Протић објашњава да је истраживање на тему транзиције младих од школе ка послу показало да она траје веома дуго и да је највећи проблем то што око 20 одсто младих стекне само основно образовање, а на посао чекају у просеку и три и по године.
– Најбрже се запошљавају млади с вишим стручним образовањем, па затим они са завршеним факултетом – указао је Протић. – Осим отежаних фактора за оне који долазе из сиромашних средина где немају могућности да нађу посао, преко недовољне материјалне подршке родитеља која би им омогућила да заврше високо или више образовање, највећи проблем у Србији је рано излажење младих из образовног система, тако да немају довољно вештина и јасну слику о томе чиме желе да се баве.
Он је додао да је ово доба целоживотног учења те да додатне вештине и знања треба да се стичу и током каријере и да је неопходно савладавати и нове технике.
Љ. Малешевић
