Електрична возила у Пољској и на КиМ појачала загађење

БЕРЛИН: Електрична возила (ЕВ) су моћно оружје у светској борби против глобалног загревања, али њихов утицај увелико варира од земље до земље, при чему негде изазивају чак веће загађење од бензинских модела, према дана објављеним резултатима једног истраживања.
elektricni auto
Фото: pixabay.com

У Европи, где продаја расте најбрже на свету, електрична возила у Пољској и на Косову и Метохији заправо утичу на раст емисије угљеника због велике зависности енергетске мреже од угља, показују подаци које је прикупила истраживачка консултантска кућа Радијант Енерџи Група (РЕГ).

У другим деловима Европе, међутим, слика је боља, мада релативне уштеде угљеника зависе од тога из којих се енергетских извора електромрежа напаја и од доба дана у којем се возила пуне.

Најбољи резултати су у Швајцарској, која се снабдева струјом из нуклеарних и хидроелектрана, што омогућава 100-процентну уштеде емисије угљеника у односу на возила на бензин, а следе Норвешка са уштедом од 98 посто, Француска са 96, Шведска са 95 и Аустрија са 93 процента, према студији достављеној Ројтерсу.

На доњем крају лествице су Кипар са 4,0 посто, Србија са 15, Естонија са 35 и Холандија са 37 процената. Подаци такође показују да возачи е-возила у Немачкој, највећем европском произвођачу аутомобила, која се ослања на енергетски микс обновљивих извора енергије и угља, остварују уштеду гасова са ефектом стаклене баште од 55 одсто.

У земљама попут Немачке или Шпаније, које увелико улажу у соларне и ветро паркове, недостатак складишта за обновљиву енергију значи да колижина угљеника која се штеди вожњом ЕВ-а у великој мери зависи од доба дана када се аутомобли пуне.

Пуњење у поподневним сатима, када на мрежи преовладава струја из сунца и ветра, штеди 16 до 18 посто више угљеника него ноћу када је већа вероватноћа да се мрежа напаја струјом произведеном на бази гаса или угља.

Ова анализа, заснована на јавним подацима платформе за транспаретност европског оператера преносних система ЕНТСО-Е и Европске агенције за животну средину (ЕЕА), долази уочи данашње дискусије о системима транспорта енерегије на самиту COP26.

Она показује да способност аутомобилске индустрије да смањи емисије зависи од проналажења бољих начина за декарбонизацију електричних мрежа и складиштење обновљиве енергије, што су изазови које многе европске земље још нису савладале.

Литијум-јонске батерије су у стању да складиште енергију само за око четири сата потрошње, што значи да чак и земље које током дана набаве знатну количину соларне и ветро-енергије имају проблем да струју из тих извора нуде и за ноћно пуњење.

Интензитет угљеника код новорегистрованих аутомобила на бензин у Европи пао је у просеку за 25 посто између 2006. и 2016. године, према подацима ЕЕА.

Продају електричних возила у Европи подстакле су државне субвенције и прописи против производње нових аутомобила с моторима са унутрашњим сагоревањем (ИЦЕ) од 2035.

Једно од пет возила продатих у Европи у прошлом кварталу било је електрифицирано, а консултантска кућа Ернст&Јанг предвиђа да ће продаја модела са нултом емисијом надмашити ИЦЕ регулативу у апсолутном износу до 2028.

Студија РЕГ-а заснована је на подацима прикупљеним од 1. јануара до 15. октобра 2021, при чему су упоређиване емисије које настају пуњењем "Теслиног" електричног возила Модел 3 за вожњу у дужини од 100 километара са емисијом које производи просечно бензинско возило прева;љујући исту удаљеност.

Земље у којима је емисија од пуњења електричног возила струјом за преко 85 одсто чистија него од вожње аутомобила на бензин, обично су оне које имају конзистентан извор енергије са ниским садржајем угљеника, односно снабдевање хидро или нуклеарном енергијом.

И поред тога, не постоје чврсти докази о томе који извор енергије и у које време дана довод до најмање понуде угљеничне енергије широм ЕУ. Примера ради, у Шведској ветар дува више ноћу, па је и производња енергије из ветроелектрана тада већа.

Пуњење електричног возила у Ирској, која 46 посто енергије добија из обновљивих извора, штеди отприлике исти удео угљеника као у Молдавији, која 94 процента енергије добија из гаса, показује анализа.

„Ирска производи већу количину карбонски неутралне електричне енергије од Молдавије – али такође добија око 13 посто струје из нафте, која је 1,8 пута прљавија од гаса, затим 9,0 процената из угља (2,3 пута прљавији од гаса), и 3,о одсто из тресета (2,6 пута прљавији од гаса)“, објашњава се у студији РЕГ-а.

EUR/RSD 117.1050
Најновије вести