ЕУ се отвара за пилетину из Србије, три кланице испуњавају стандарде

У домаћим фармама годишње се произведе 110.000 до 115.000 тона пилећег меса, а од те количине прода у суседну Црну Гору, Северну Македонији и БИХ до 3.000 тона.
evropska unija, pixabay
Фото: Pixabay

Остало остане нама за домаће потребе. Меса имамо довољно једино што гледајући капацитете овдашњих фарми та производња би могла бити незнатно већа, за 20.00 до 30.000 тона годишње, каже за “Дневник” председник Пословног удружења за живинарство „Заједница живинара“Раде Шкорић.

Поводом најаве да би за две седмице требала да отпочне процедура за извоз пилетине на тржишта ЕУ, где овдашње фарме нису биле присутне 30 година, Шкорић, истиче да за то није потребна добра воља, већ морамо да испуњавамо стандарде ЕУ што захтева материјална улагања, инкубаторских станица, товљача и кланичара.

- Од 94 кланице у Србији, свега три успуњавају европске стандарде. Највећа кланица има капацитет да за сат уреди од 3.500 до 4.000 пилића, а то је дневно између 25.000 до 28.000 пилића. Украјина има кланице чији је дневни капацитет 800.000 пилића, што само по себи говори где се налазимо у тову .

Дуго година нисмо били присутни на ЕУ тржишту, наводи Шкорић, па сада треба да достигнемо њихове стандарде од еколошких до смештаја и исхране и за то је потребно време.

Тачно је, каже, да имамо савремене фарме у којима се храни и више стотина хиљада пилића у једном турнусу, али домаће живинарсто стагнира.

- Живинари нису добијали субвенције од државе као што су подстицаје добијали други товљачи, док су их, истовремено, дампинг цене гушиле до те мере да су излазили из това и гасили фарме. Све до пре два месеца килограм целог пилета у неким маркетима се продавао за свега 150 динара. У таквим условима привређивања није било много простора да се живинарство развија - објашњава Шкорић.


Треба нам маркетинг

Из Индустије меса „Матијевић“ кажу да извоз пилетине може бити шанса за домаће фармере, из истог разлога као и извоз свињтине.

– Животиње хранимо здравом храном која није ГМ, а у ЕУ је дозвољено да се у смеше ставља генетски модификована соја и кукуруз . Пошто у свету уопште расте интересовање за здравим стилом живота,па и исхране, наша месна индустрија има шансе да доспе до ино трпеза. Недостаје нам само маркетинг – изјавио је потпредседник Привредне коморе Србије Зоран Матијевић.


Он каже да у тову у ЕУ користе генетски модификовану храну ,што тов чини јефтинијим. -Код нас је таква храна забрањена, пилиће хранимо домаћим сировинама, чије су цене у протеклих годину дана вишеструко увећане, што тов чине скупљим.Али се цена пилећег меса споро креће нагоре и чини производњу скоро неодрживом – изјавио је Шкорић.

Једна од товљача пилића Драган Јешић из Житишта каже да извоз пилетине на ЕУ тржиште није у овом тренутку достижан за домаће фармере, али да то не значи да не може бити у догледно време. Не треба, наглашава, само власници фарми да испуњавају ЕУ стандарда у погледу опремљености објеката, држања пилића и исхране већ и други у ланцу производње. - Није само новац тај који је потребан да би ишли у стопу са европским стандардима у тову, већ је потребан и међусобни договр учесника у циклусу производње – истиче Вранић.

Као пример за то наводи, измећу осталих, две ствари.

 - Прва: у Европи је стандард да у турнусу једнодневни пилићи морају бити из једног јата. То значи да инкубаторске станице морају да нам дају једнодневне пилиће из истог јата, а не као што се сада ради, да имамо пилића из различитих јата у једном турнусу. Друга: произвођачи хране морају да ускладе смеше у којима ће проценти састојака за исхрану бити као што су у ЕУ. Не могу проценти састојака бити различити већ исти код свих произвођача.

З. Делић

EUR/RSD 117.5782
Најновије вести