Предлог буџета за 2023. годину, како је наведено, предвиђа релативно висок фискални дефицит од 264 милијарде динара (3,3 одсто БДП-а), а када се то упореди с дефицитом од 3,9 одсто БДП-а који је планиран недавно усвојеним ребалансом буџета за 2022, ипак се може оценити да буџет за 2023. постепено води јавне финансије у добром смеру, навео је Фискални савет.
У документу стоји да је главни разлог због ког фискална унапређења нису могла да буду снажнија је још увек велики губитак јавних предузећа из енергетског сектора (ЕПС и Србијагас) који и у 2023. намеће огроман фискални трошак.
У буџет је, пише, за ову намену директно укључено око 1,2 млрд евра (1,7-1,8 одсто БДП-а) – што, како наводе, значи да је преко пола фискалног дефицита у 2023. непосредна последица неуспешног пословања ЕПС-а и Србијагаса.
Буџетом је такође омогућено да држава изда до милијарду евра нових гаранција на њихово задуживање, што формално не улази у дефицит за 2023. годину, те због тога што, како наводе, такве гарантоване кредите јавна предузећа раније по правилу нису враћала, ово је вероватан будући трошак пореских обвезника.
Кад се изузму огромни издаци за ЕПС и Србијагас, буџет је углавном у реду, јавни приходи и јавни расходи (без енергетике) у највећој мери су уравнотежени, задржава се висок ниво издвајања за јавне инвестиције и наставља се са постепеним растерећењем доприноса и пореза на рад.
Важна позитивна новост у буџету за 2023. је укидање неселективне исплате новца становништву које су, како се наводи, биле и економски и социјално погрешне.
Као највећи проблем јавних финансија Србије, наводе да је неспорно у питању огроман трошак за ЕПС и Србијагас који, међутим, поново није транспарентно приказан у буџету.
Главни део буџетских трошкова за јавна предузећа из енергетског сектора књижи се на ставци Издаци за набавку финансијске имовине (у циљу спровођења јавних политика). Ова буџетска ставка у „нормалним“ временима износи по правилу 5-10 милијарди динара, а у буџету за 2023. за њу је предвиђено чак 117 милијарди динара, тј. око милијарду евра.
Како је навео Фишкални савет, јасно је то да је извор оволиког повећања расхода неуспешно пословање ЕПС-а и Србијагаса, којима одлази убедљиво највећи део ових буџетских издатака (вероватно око 900 млн евра). Потпуно прецизни подаци, међутим, нису познати јер је Влада остала нетранспарентна у исказивању ових трошкова (исто као у ребалансу буџета за 2022. годину).
Осим овога, ЕПС-у је у буџету додатно додељено још 85 милиона евра за набавку рударске механизације, а појавила се и нова ставка на субвенцијама од око 130 милиона евра за ублажавање последица
енергетске кризе (која није објашњена).
У документу се даље наводи да су буџетски трошкови за ЕПС последица првенствено катастрофалног управљања овим предузећем у претходним годинама, а не светске енергетске кризе, а главни разлог што ЕПС тренутно не може да послује без финансијске помоћи државе је то што је он готово невероватним грешкама у управљању доведен у ситуацију да више ни изблиза не може својом производњом електричне енергије да задовољи домаће потребе.
Производња ЕПС-а од краја 2021. снажно је умањена у односу на претходне године, кажу у Фискалном савету и подсећају да је дошло и до хаварија постројења у децембру 2021. године.
Повећање цене електричне енергије знатно ће умањити финансијске губитке ЕПС-а у 2023, али како наводе, процењују да ће ЕПС и даље наставити да прима велика средства из буџета.
Истичу да последњи доступан поуздан податак о пословању ЕПС-а показује да је ово предузеће у првих девет месеци 2022. остварило губитак од 680 милиона евра, што ће до краја године вероватно порасти на 850-900 милиона евра.
Фискални савет наводи да ће се у 2023. губици ЕПС-а ће знатно смањити и свести на око 300 милиона евра, а главни разлог за смањење губитака, пише, је повећање цена електричне енергије на домаћем тржишту које ће у 2023. у просеку бити за преко 20 одсто веће у односу на 2022.
Цена електричне енергије за домаћинства, истич, већ је у септембру 2022. увећана за око 11% (6,5 одсто повећање основне цене уз додатних око 4,5 одсто за корекцију учешћа производње из обновљивих извора), а новом одлуком Владе уследиће додатно повећање од 8 одсто у јануару 2023. године.
У оцени даље наводе да ће од 2024. ЕПС вероватно постати профитабилно предузеће, али да ће чак и тад остати трајни ризик за јавне финансије уколико одмах не отпочну темељне реформе.
Финансијско, како је наведено, „крварење“ ЕПС-а требало би да се заустави с отварањем новог рудника угља што се највљује за 2024, евентуално крај 2023. године, а када се то деси, ЕПС ће обновити своју посусталу производњу и неће више морати да увози огромне количине скупе електричне енергије (и угља).
Предвиђају да ће ЕПС онда уместо губитака готово извесно почети опет да остварује профит – јер ће му трошкови аутоматски снажно пасти, а остаће доста високи приходи услед релативно снажног повећања цена електричне енергије у 2022. и 2023. години.
Закључују да ће без темељних реформи које би морале да почну да се спроводе у 2023. ЕПС и даље бити највећи и хронични “болесник” јавних финансија Србије који ће кад тад поново захтевати велику буџетску интервенцију.
Србијагас ће наставити да генерише губитке услед и даље постојеће разлике у набавној и продајној цени гаса коју би Влада требало што пре да отклони, кажу у Фискалном савету и додају да је основни разлог неуспешног пословања Србијагаса је то што ово предузеће набавља гас по већој цени него што га продаје на домаћем тржишту.
Кад се изузму горући проблеми јавних предузећа из енергетског сектора, преостали део буџета може се у начелу оценити позитивно, а како наводе, без трошкова за ЕПС и Србијагас, фискални дефицит Србије у 2023. био би сасвим прихватљив, на релативно ниском нивоу од 1,5 одсто БДП-а.
Планирано повећање пензија и плата у јавном сектору у складу је с новим, унапређеним фискалним правилима.
Након што је снажно убрзање инфлације у 2022. реално умањило пензије и плате у јавном сектору, у 2023. се планира њихов нешто бржи раст од уобичајеног, те је како наводе, за плате у општој држави предвиђено да порасту 12,5 одсто, осим зарада професионалних војних лица које ће се увећати 25 одсто, а трошкови републичког буџета за запослене ипак ће се повећати нешто мање од тога тј. око 11 одсто.
Буџетом за 2023. задржава се веома висок ниво јавних инвестиција, а детаљнија анализа, наводе, показује да се буџетом за 2023. планира веома висок ниво јавних инвестиција опште државе од скоро седам одсто БДП-а (4,8 милијарди евра), који је сличан оном из 2021. и 2022, а висока издвајања за јавне инвестиције Фискални савет у начелу оцењује позитивно.
Наводе да буџет за 2023. доноси знатне промене пореске политике које, уз појединачне изузетке, углавном оцењују повољно, те да предложени буџет у себи укључује и ефекте бројних промена пореских закона (које се такође дају Скупштини и на појединачно разматрање).
Предложене су измене следећих закона: Закона о порезу на доходак грађана, Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, Закона о порезима на имовину, Закона о фискализацији, Закона о ПДВ-у, Закона о републичким административним таксама, Закона о пореском поступку и пореској администрацији, а уз то, најављује се одређења додатна мењања Закона о акцизама.
Од ових промена фискално су најважније две – даље пореско
растерећење зарада и ублажавање акцизне политике условима енергетске кризе и растуће инфлације.
Предлог завршног рачуна за 2021. показује да је преко текуће буџетске резерве у 2021. потрошено 22 милијарде динара (190 милиона евра) више него што је објављено у Службеним гласницима, објавио је Фискални савет у документу "Оцена завршног рачуна за 2021. годину".
Како је наведено, у завршном рачуну може се видети да је преко текуће резерве потрошено 190 милиона евра (22 милијарде динара), а извештај о трошењу овог новца није објављен у реалном времену зато што су ти документи означени као „поверљиви“ и „строго поверљиви“.
Додајеее Фискални савет да је посебно занимљиво то што је од укупног трошења свега 750 млн динара (три одсто) пренето на раздео БИА, док је остатак усмерен на кориснике ван безбедносног сектора за шта је тешко пронаћи рационално објашњење.
Наводе да се завршни рачун предлаже са одређеним закашњењем, а похвално је што се у условима енергетске кризе, баш као и током продужене пандемије из 2021., није одустало од праксе да се завршни рачун за претходну годину припрема и предлаже истовремено са буџетом за наредну.
Србија је у 2021. години остварила дефицит од 4,5 одсто БДП-а, наводи се у документу, а након што су у завршном рачуну обједињени сви приходи и расходи које су током године остварили директни и индиректни буџетски корисници, исказан је укупан дефицит Србије од скоро 284 милијарде динара (4,5 одсто БДП-а).
Ова информација је, наводе, већ била позната, пошто је готово идентичан дефицит (286 милијарди динара) био исказан у месечним извештајима о реализацији које у реалном времену објављује Министарство финансија, а новост коју доноси завршни рачун је то да је поменути дефицит остварен на вишем нивоу прихода и расхода у односу на онај који је приказан у извештајима Министарства – за скоро 55 милијарди динара.
Ова разлика (55 милијарди већих прихода и у истом износу већих расхода), како наводе, потиче од ванбуџетских прихода и из њих финансираних расхода које реализују поједини индиректни корисници (школе, факултети
и др), а чија се реализација не прати на месечном нивоу.
Приходи и расходи корисника који нису укључени у редовно извршење буџета расту и у 2021. су износили 54,8 милијарди динара (0,9 одсто БДП).
Из Предлога завршног рачуна за 2021. види да су индиректни корисници буџета остварили ванбуџетске приходе од готово 55 милијарди динара (52,5 милијарди од продаје добара и услуга и трансфера других нивоа власти и
2,6 милијарди од донација), а да су то с друге стране потрошили превасходно на робу и услуге (26,6 милијарди), плате (21,9 милијарди), и мањим делом на капиталне инвестиције (4,7 милијарди).
У документу се даље наводи да образложење одступања реализације у односу на план, нема никакву информациону нити аналитичку вредност.
Наводе да буџетски корисници имају обавезу да у посебном делу завршног рачуна објасне све разлоге који су довели до одступања појединачних расхода у односу на планиране величине, међутим,
основни проблем, наводе, лежи у томе што нису прописани адекватни стандарди у извештавању по
овом основу (нпр. није јасно назначено шта се користи као план с којим се пореди реализација и сл), па буџетски корисници ово извештавање третирају врло лежерно и необавезујуће.
Конкретно, наводе, ниједан корисник не извештава о одступању у односу на оригинални буџет, па чак ни ребаланс – што су лимити којима Скупштина даје легитимитет – већ у односу на последњу додељену апропријацију која се током године много пута мења и ревидира дискреционим одлукама Владе и без сагласности посланика и скупштинске расправе, а тако се, наводе, долази до апсурдне ситуације у којој у завршном рачуну готово нема корисника који је имао пробијање буџетског плана; огромна већина исказује „уштеде“ јер извршење пореде са апропријацијама које су уважиле све ад хок мере и политике, пребацивања из текуће резерве и др, што не одговара стварном стању.
Оцењују у Фискалном савету да другу годину заредом буџетске позајмице пробијају план, а да то није адекватно обрађено у завршном рачуну, те да би ову праксу требало хитно променити.
Буџетске позајмице су у 2021. години, како наводе, достигле рекордно високих 49 милијарди динара и биле су преко 2,5 веће него што је било предвиђено ребалансом, иако је он прављен свега пар месеци пре краја календарске године.
Поменуто одступање, како су навели, премда огромно у апсолутном и релативном износу, у завршном рачуну готово да уопште није обрађено, а додатни је недостатак то што завршни рачун не пружа ни комплетан увид у структуру ових издатака – којим предузећима и под којим условима су кредити одобрени, да ли се и када очекује враћање средстава у буџет и др.
Даље оцењују да подаци о субвенцијама за привлачење инвестиција ни у најновијем Завршном рачуну нису детаљно образложени.
Субвенције приватним предузећима за улагања од посебног значаја у 2021. години износила су приближно 16,5 милијарди динара, чиме је, како наводе, премашен и последњи план из октобарског ребаланса који је састављан свега неколико месеци пре краја године.
Додатно, истичу, исплаћени износ знатно је (за 65 одсто) већи у односу на остварење из 2020. године, када је реализовано око 10 милијарди динара – што појачава потребу да се ови растући трошкови детаљније прикажу и дезагрегирају у завршном рачуну.
Уколико су аргументи Владе да овакве информације изостану у буџету или ребалансу (јер се ради о планираним величинама), наводе да сматрају да нема разлога да оне изостану и у завршном рачуну који евидентира које су већ извршене.
Додају да завршни рачун и даље не даје информације по ком основу, коме и у ком појединачном износу је држава плаћала казне и пенале у 2021. години.
Како наводе, приказано је да су укупни издаци за казне и пенале износили 17,5 милијрди динара (око 150 милиона евра), а иако се може доћи до информације који су државни органи исплаћивали највеће казне и пенале – конкретно у 2021. години Министарство одбране, Привредни суд, МУП итд, не постоје образложења коме, за шта и ком појединачном износу су плаћане казне и пенали.
Ово су, наводи Фискални савет, непродуктивни расходи који су већ неко време на веома високом нивоу, а у 2021. су били, примера ради, скоро 80 одсто већи од читавог буџета Министарства за заштиту животне средине.
У документу се наводи да су непорески приходи наплаћени у износу који је осетно већи од ревидираног плана али се томе, као ни о израженим променама у њиховој структури, у завршном рачуну не посвећује довољно пажње.
Како наводе, завршни рачун приказује да су непорески приходи у 2021. наплаћени у износу од нешто преко 210 милијарди динара, чиме су за скоро 20 милијарди динара премашили ниво из октобарског ребаланса 2021. године.
Највећи део ових прихода, наводе, није могуће објаснити на основу редовних месечних извештаја о реализацији, а додају, чини се да ни завршни рачун није додатно расветлио ову појаву будући да су и у њему ови приходи дати агрегатно (без залажења у структуру и основ по којем су наплаћени).
Слично као и претходних година, наводи се у документу, знатно одступање догодило се у оквиру ванредних непореских прихода (наплаћени у износу од готово 50 млрд динара, од чега за највећи део није могуће пронаћи детаљније информације).
Фискални савет сугерише да би, у циљу унапређења буџетског процеса и његове транспарентности, редовни месечни извештаји и Завршни рачун требало да садрже информације о изворима наплате побројаних прихода.
