Геотермална изворишта у Србији јача од угља
У ситуацији када су енергенти све скупљи и када потражња за њима стално расте, питање енергетске ефикасности, уштеде енергије, те коришћења обновљивих извора енергије постаје све важније. Међу обновљиве изворе енергије спада и геотермална енергија.
То је веома важан ресурс у Србији који се, и поред тога што по потенцијалима наша земља спада у подручје с богатим изворима, веома слабо користи. Према неким подацима, у Србија има чак 360 изворишта термалних и термоминералних вода, наша земља се истиче значајним хидрогеолошким и геотермалним ресурсима у односу на просечне вредности у Европи јер количина геотермалне топлоте која избија на површину Земље, обрачуната по једном квадратном метру у свакој секунди износи више од 100 mW/m2, наспрам европског потенцијала од 60 mW/m2. Потенцијал и могућност за експлоатацију геотермалних вода постоји на скоро целој територији Војводине.
Иако стручњаци указују да је укупна количина топлоте геотермалних ресурса у Србији знатно већа од топлоте која би се генерисала из домаћих резерви угља, овај потенцијал се готово не користи. Суштински, вода с геотермалних извора или бушотина у нашој земљи углавном се користи у терапеутске сврхе у термалним бањама, а њена примена је много шира.
Геотермална енергија може се користити за производњу електричне енергије, грејање насеља, грејање стакленика и пластеника, у другим врстама пољопривредне производње... Уз то, геотермална енергија има низ предности - чиста је и сигурна за средину, а практично неисцрпна. Употребом овог извора енергије смањује се коришћење фосилних горива, експлоатација није ограничена метеоролошким условима, а ни годишњим добом.
У Војводини има 50 локалитета где је могуће геотермалне воде искористити у лековите сврхе или изградити бање. Температура геотермалних вода на подручју Војводине је од 25 до 80 степени, а корист тог природног потенцијала важан је и за развој здравственог туризма. Енергетски гледано, када би Србија искористила само десет одсто геотермалног потенцијала, могла би да замени једну трећину енергије коју потроши на грејање.
Геотермалну енергију је најједноставније искористити за загревање и хлађење кућа и пословних просторија помоћу такозваног отвореног система - било директним коришћењем геотермалне воде или посредно применом топлотних пумпи. У многим земљама геотермална енергија се у великој мери користи за производњу електричне енергије. Тако се, рецимо, на Исланду више од 25 одсто укупне електричне енергије производе у геотермалним постројењима, а и међу земљама које све више користе предности овог извора енергије су и Сједињене Америчке Државе, Италија, Немачка, Француска, Нови Зеланд, Филипини, Индонезија, Јапан..
Када се геотермална енергија користи за производњу електричне енергије, користи се врућа вода и пара из Земље за покретање генератора. Електране које раде на бинарни принцип користе хладнију воду у односу на постројења с другачијим начином производње електричне енергије из геотермалних извора, па је доступност геотермалних залиха већа него код осталих поступака. Геотермалне електране не заузимају велики простор и не користе другу енергију за покретање пумпи, осим оне коју саме произведу, а након изградње такве електране енергија је готово бесплатна.
Знатне уштеде могу се остварити и када се геотермална вода користи за грејање. Наиме, предност система за грејање и хлађење је то што се 70 одсто енергије потребне за грејање простора добија из подземне воде бесплатно све време експлоатације топлотне пумпе. Будући да су могућности коришћења геотермалне енергије у Србији велике, на тај начин би се могли уштедети милиони киловата енергије.
Д. Млађеновић