Има мање фирми без запослених, али боље зарађују

НОВИ САД: Лане је, показују подаци Агенције за привредне регистре, у Србији пословало 146.675 привредних друштава, а извештаје је доставило њих 105.596. Позитивно је пословало 60.566, а негативно 27.272. Позитивни трендови су се одразили на запосленост јер је број радника лане у односу на 2017. годину повећан за 50.120 те је у привредним друштвима било 1.311.227 запослених.
kancelarija
Фото: pixabay.com

Међутим, када се погледа анализа привредних друштава по броју запослених, јасно је да је и лане било много фирми које су пословале, а у њима нико није радио. Наиме, по подацима АПР-а, у 2018. години у Србији је пословало 32.155 фирми у којима није било запослених. Дакле, свака пета фирма није имала радника. У исто време, пословало је и 22.800 фирми у којима је радио само један радник. То практично значи да је у 54.955 привредних друштава лане било само 22.800 запослених.

У односу на 2017. годину, прошле године било је 567 фирми мање у којима нико није радио и 398 предузећа мање у којима има један запослени. Но, упркос томе, обртна имовина тих фирми лане се повећала.

Предузећа без радника прошле године имала су нето добитак од 37.511.948 динара и он је био 45,8 одсто већи него у 2017. Код фирми с једним запосленим нето добитак лене је био 4,6 одсто већи него у 2017. години. У исто време, нето губитак предузећа без радника лане је био 41,8 одсто мањи него у 2017. години, док је код фирми с једним запосленим он био 13,4 процената мањи него годину раније. 

Ваља истаћи да оснивање фирме без радника није противно закону, а по подацима, највећи број тих предузећа бави се трговином на велико и мало, услугама, прерађивачком индустријом, научним, стручним, иновационих и техничким делатностима.

Консултант Мреже за пословну подршку Драгољуб Рајић каже за „Дневник” да постоји више разлога зашто се у Србији већ годинама оснивају фирме без радника или са само једним запосленим.

Многе фирме које имају финансијске проблеме као што су претња од одласка у стечај или блокаду, отварају „резервну” фирму да би могле наставити да раде или евентуално поред своје фирме која је већ у систему ПДВ-а отворе још једну малу јер њихови клијенти траже да не раде с оном која је у легалном пореском систему, објашњава Рајић. Они тако, додаје наш саговорник, продају део својих услуга по нижим ценама, у којима нема ПДВ-а.

То се углавном ради у услужном сектору, и ту је то честа појава јер је онда услуга јефтинија 20 одсто. Дакле, део тих фирми заправо отварају они који су већ на тржишту.

Разлог за пословање фирми без радника или са само једним запосленим, по његовој оцени, много је озбиљнији и односи се на прање новца и илегалне финансијске трансакције.


Легалне фирме плаћају порез на добит

По речима Драгољуба Рајића, држава од фирми без радника не наплаћује доприносе па се само наизглед чини да она од њих нема никакве користи, али, барем би тако требало, узима од њих порез.

Уколико те фирме раде легално, требало би да плаћају порез на добит. Интерес државе је плаћање пореза на добит. Затим, што више има таквих фирми, оне, када плаћају услуге другим предузећима, плаћају ПДВ и ту држава узима оно што јој припада. Није спорно да свуда постоји могућност да неко предузеће оснује фирму без запослених, али сумњиво је уколико такве фирме имају огроман промет па и огроман губитак. То је оно што држава мора да контролише и да не дозволи да нека фирма без радника дође, ради две-три године, искаже губитке и оде. Ту се поставља питање зашто држава не реагује како би требало, а то је да пореска служба све преиспита и провери, каже Рајић.


Србија још увек има велику количину новца који на тржишту чије се порекло не испитује. Тај новац је улаже у разне послове, највише у грађевинарство, и то чине и фирме које немају радника. Проблем с великом количином готовине имају и фирме које су у легалном систему. Србија је у групи која је означена као сумњива када је реч о новчаним трансакцијама, и то се у свим другим држава проверава. Тако се, рецимо, у Београду готово две трећине некретина купује у готовини, док је то у европским земљама испод један одсто и сваки пут се испитује одакле новац стиже, каже Рајић.

Наш саговорник указује и на то да се многе од тих фирми оснивају само због убацивања новца на две-три године, након тога се гасе јер улажу тај новац у неку другу фирму, односно убаце га у легалне токове, а прикажу огромне губитке и траже гашење фирме.

Држава има обзиљан проблем с тим фирмама, поготово што постоје оне које само фиктивно оснивају пријатељи људи на позицији, функцијама у јавним предузећима, да би добили одређене јавне набавке. То се ради већ читаву деценију и ништа се не чини да се промени. Порески органи би морали да реагују када такве фирме исказују велике губитке, а подаци показују да су имале огроман промет и зараду. То се пре затварања мора проверити и оценити. Док се то не буде радило, таквих фирми ће бити и даље у огромном броју, закључује Рајић.

Љ. Малешевић

EUR/RSD 117.5762
Најновије вести