Ово удружење отишло је и корак даље: израчунало је да сваког радног дана по основу неискоришћене паузе, радници у приватном сектору у Србији газдама “уштеде” 448.000 евра. Као један од најчешћих разлога некоришћења законом предвиђене паузе на раду, запослени су навели повећан обим посла, а недовољан број запослених који би могли да замене колеге и испуне све пословне задатке.
Газде су овим подацима зачуђене и сложне да се паузе у раду подстичу, јер је неспорно да радник који не искоришћава оно што му је законски омогућено има смањену продуктивност и ефикасност у раду, што њима не одговара. Небојша Атанацковић из Уније послодаваца Србије додаје да су ови подаци још нејаснији ако се узме у обзир да су паузе у раду у Србији, за разлику од многих других земаља на западу, плаћене јер су законски загарантоване и налазе се обавезно у уговору о раду.
- На западу, који је економски много развијенији, паузе у току радног времена углавном трају један сат, али нису плаћене као код нас. То значи да, рецимо Немац, који прави паузу од једног сата дневно, да би зарадио своју дневницу која му припада за осам сати рада, мора да остане дуже на послу управо тај један сат. Не коришћење паузе током раду не одговара ни раднику ни послодавцу, јер запослени тако знатно смањује ефекат рада , а самим тим смањује и профит свог послодавца – објаснио је Атанацковић.
Иначе, српски Закон о раду прописује да сви запослени у току радног времена имају право на паузу. Међутим, није свим запосленима дужина паузе током рада иста и зависи од броја радних сати током радног дана. Тако, запослени који раде од 4 до 6 сати дневно имају право на најмање 15 минута одмора у току радног времена. Они који раде 8 сати дневно имају право на најмање пола сата паузе, док запослени који раде 10 сати дневно могу да се одмарају најмање 45 минута у току радног времена. Ако је општим актом тачније колективним уговором или правилником о раду, прописана пауза у току радног времена у дужем трајању од законом прописаног, послодавац је у обавези да је запосленима обезбеди. Одмор у току дневно рада рачуна се у радно време и не може се користити на почетку и на крају радног времена.
Према Правилнику о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу опреме за рад са екраном, газда има обавезу да раднику обезбеди одговарајуће паузе или промену радних активности са циљем да се смање психофизиолошки напори који настају при коришћењу опреме за рад са екраном. У ту групу спадају радници у ИТ сектору и због тога већина њих има клизно радно време или праве паузе дуже од пола сата. Посебним прописима регулисане су радне паузе за раднике који обављају специфичне послове , па тако рецимо постоји пропис по којем би професионални возачи требало да праве паузу на свака три сата. Сасвим је друга прича да ли они то у пракси чине као и зашто доводе у опасност друге својим умором. У јавности се често чују и жалбе радника на грађевини да немају времена за паузу. Не коришћење паузе током напорног рада на грађевини који често траје 10 часова дневно, грађевинари могу и животом платити.
Љубинка Малешевић
Казне од 50 до 100 хиљада
Радници који не користе законом одређену радну паузу, која је део радног времена, због тога што им послодавац то не дозвољава или зато што имају превише посла, могу да се жале инспекцији рада. Наиме, Законом о раду прописане су новчане казне за послодавце који запосленима не обезбеђују законом прописане одморе у току дневног рада. Тако послодавац који раднику не обезбеди одмор у току дневног рада може да одговара за прекршај и буде новачно кажњен са износом од 100.000 динара – када је у питању правно лице, а предузетник новчаном казном од 50.000 динара.
