Једна разлика која постоји међу произвоћачима огледа се у томе што се једни жале на скупе житарице које користе у производњи хране за кућне љубимце, док други кажу да их поскупљења на тржишту сировина не погађају одвише јер су купци бољег материјалног статуса.
Једна од фабрика хране за псе и мачке “Фарм комерц” из Чантавира дневно, у зависности од паковања, произведе десет до 20 тона хране за кућне љубимце и, осим на домаћем тржишту, намирнице продаје у земље ЦЕФТЕ.
По речима главног технолога доктора ветеринара Жолта Теречика, коронавирус их не погађа јер и животиње морају да једу и код њих се у исхрани не може закидати на залогајима, као што то могу да раде људи приликом одабира намирница за личну потрошњу.
– Купце са којима радимо и даље снабдевамо као да не влада пандемија па не можемо да се жалимо на вирус, чак нам се чини да је потражња и већа и да више радимо него раније – каже Теречик и наводи и да у погледу снабевања па и цена сировина нема већих проблема. – Војводина је богата житарицама, све нам је надохват руке, а ако баш нешто треба из увоза ту је Мађарска, из које стиже сирак за украсне птице јер имамо погон и за производњу хране за њих. Сирак се тамо више сеје и бољег је квалитета од овдашњег, док код нас може да се купи и крмно, месно и рибље брашно – наводи Теречик и каже да је тренутно велика потражња за рибљим брашном на светском тржишту, па због веће потрашње и цена рибљег брашна код нас иде на горе .
Саговорник “Дневника” истиче да до сада нису имали проблема са страним купцима у погледу висине коштања хране за псе и мачке јер како поскупљују сировине и готов производ бива скупљи. – Трудимо се да поскупљења буду минимална и да увозници и купци не осете одвише разлику у цени.
Према подацима Привредне коморе Србије (ПКС), у првој половини ове године ван граница наше земље отишло је преко 1.400 тона хране за псе и мачке и прошле године је повећан извоз хране за псе и мачке за 34,4 одсто. Да су трендови у овом сегменту прехрамбене индустрије позитивни, ПКС указују и на ове бројеве - 255 тона хране за псе и мачке произведено је 2010, док је прошле године та цифра била 55.345 тона.
Према подацима Привредне коморе Србије (ПКС), међу највећим произвођачима и извозницима хране за псе и мачке су “Farmina Pet Foods” из Инђије, ”Премил” из Ковина, затим, „Animal Kingdom dog food“ из Крагујевачке Раче, „Геби” и „Фарм комерц“ из Чантавира, “ФСХ Јабука” ад из Панчева, “ВЗ Суботица” из истоименог града, „Danube patefoods“ из Бољеваца... Такође, неке месно-прерађивачке индустрије баве се прерадом споредних производа животињског порекла за добијање (свежих) производа намењених исхрани паса (ИМ “Бачка Топола” и ИМ “Матијевић”).
Директор фирме “Премил” из Ковина Предраг Гвозденовић истиче за “Дневник” да за разлику од других привреда, пандмија ковид-19 уопште није угрозила произодњу јер свих 130 радника, уз поштовање мера заштите , уобичајено је радило. „Премил“ извози у земље ЦЕФТЕ, ЕУ, Русију, а ових дана један контејнер хране за псе и мачке отићи ће и у Саудијску Арабију. Међународну трговину радимо на дуге стазе годинама, каже Гвозденовић, наводећи да су у преговорима да се храна за кућне љубимце, чија се производња заснива на природној бази, нађе и у Египту. – Коронавирус нам у погледу обима производње није пореметио пословне планове, осим што су сировине – житарице поскупеле од 30 до 120 посто и то поскупљење нам ствара проблем код формирања цена производа за извоз. Чим роба долази из Србије, наши пословни партнери из Европе подразумевају да она мора бити бар мало јефтинија у односу на друге – наглашава Гвозденовић.
Он истиче да је производња хране за куће љубимце захтеван посао, као за лекове, и да се морају поштовати стандарди сваке земље где се шаљу намирница. – Свака земља увозник хране за кућне љубимце има своје захеве које морамо поштовати, а извозити можемо само на основу ветеринарског сертификата, потписаног између наше земље и земље увозника, зато смо у сталном контакту са ветеринарским инспекторима – наглашава Гвозденовић.
З. Делић
