Аналитичар ПКС Бојан Станић у изјави за Танјуг подсећа да је највећи негативни утицај на привреду Србије корона криза имала управо у другом кварталу, када је било прво "закључавање", а квартални пад БДП-а износио 6,4 процента.
После откључавања ситуација се променила, додаје Станић и подсећа да ММФ процењује да ће Србија имати раст БДП-а ове године минус 1,5 одсто, а да је процена Народне банке Србије минус један одсто у 2020.
Оно што је сигурно јесте да када би се увеле неке сличне мере као што су биле у првом таласу то би значајно угрозило овај наш релативно повољан резултат, каже он.
Наводи и да је Светска здравствена организација препоручила да се мере потпуног локдауна не уводе.
Видимо да су поједине земље, ипак, прибегле тој мери, јер је други талас у јеку у Европи и долази код нас. Верујемо да такав локдаун код нас не би био добро решење, јер би имали штету по привреду, сматра он.
Како наводи, међународне финансијске институције су процене опоравка за 2021. годину благо ревидирале на доле због увођења локдауна у земљама који су главни покретачи европске привреде.
Он сматра да ће скраћење радног времена које је у Србији управо уведено додатно угрозити делатности које су свакако претрпеле највећу штету и у првом таласу, као што су угоститељство и хотелијерство.
Генерално то је оно што мора да се прихвати као штета по привреду, али се надамо да ће бити и мера подршке тим делатности у наредном периоду, каже он.
За иницијативу Министарства трговине да се због ковида преполови ПДВ са 20 на 10 одсто за услуге услуживања хране, Станић наводи да је реч о приоритетној иницијативи ПКС из првог таласа кризе.
Истиче да ПКС има и друге предлоге када су у питању смањење пореског оптерећења, плаћање пореског кредита и смањење стопе пореза на добит који би се применили системски на целу привреду.
Свесни смо да постоје и ограничења, јер је по ребалансу буџетски дефицит досегао 8,75 БДП-а. Много је мање простора за мере. Мора се имати у виду и очување економске базе по свим делатностима, да би када буде дошао опоравак база могла да се искористи, а не да буде потпуно умањена, оценио је он.
Председник Удружења малих пивара Србије Дејан Смиљанић, који се, иначе, бави и угоститељством, рекао је за Танјуг да најновије мере неће много тога променити што се тиче пословања угоститеља јер је, како каже, "толико лоше да тешко може да буде много горе".
Мислим да неће имати довољно велики ефекат. И док се радило до 23 сата било је драстично мање људи. Видела се разлика да људи не улазе. Да уопште мање излазе. Осим кад је лепо време па баште раде и седи се напољу, каже он.
Додаје да је и продаја пића драстично смањена, а да су се гости преоријентисали на здравије производе, као што су чајеви, сокове и кафе.
Он сматра да би можда било боље да су раније уведене драстичније мере, држати их колико треба времена и онда пустити да се ради, уместо ове варијанте "све на пола".
Предложено умањење ПДВ-а за пола оцењује и као окаснелу меру, јер је тражена у марту када је већина земаља то урадила, и то не само за храну већ и за остало угоститељство.
Сада је већ готова летња сезона у којој смо могли да акумулирамо нека средства преко ове мере да би преживели зиму. Сада немамо шта да акумулирамо кроз мањи ПДВ, јер немамо шта продамо нити коме, јер људи неће да седе унутра, каже он.
Он додаје да ће мањи ПДВ на храну угоститељству помоћи пословању достављачких - деливери сервиса, и објашњва да је то мали део угоститељства.
Смиљанић каже и да су са кризом угоститељства страдале и мале, крафт пиваре од којих је до сада шест - седам затворено, као и да иста судбина чека још 20 до краја године.
Крафт пиво се продаје кроз угоститељство које је радило слабо, и преко фестивала којих ове године није било, па је ситуација драматична, оценио је он.
