Он је у ауторском тексту за Б92 појаснимо да ће најпре од 1. јануара 2022. године пословање са државом постати економичније и сигурније, а затим ће прописани начин слања, примања и чувања електронских фактура постепено усвојити и привредни субјекти у међусобним трансакцијама.
Према његовим речима, структурна реформа, којој припада усвојени Закон о електронском фактурисању, подразумева две мере - увођење новог модела фискализације и прелазак на електронско фактурисање.
Што се тиче модела фискализације, он се заснива на онлајн режиму који ће омогућити да се Пореској управи у реалном времену достављају подаци о издатим фискалним рачунима.
Када се ради о електронском фактурисању, Мали каже да оно треба да допринесе транспарентности и правној сигурности у пословању, и додаје да се оно уводи системским законом који мења начин функционисања привреде по угледу на дигиталне фактуре које већ постоје у Европској унији и у другим развијеним државама света.
"Коришћење е-фактура биће бесплатно да би се избегли додатни трошкови за привреду, а примена Закона о е-фактурама, сасвим сигурно ће довести до убрзања процеса рада и пословања и обезбедити већу правну сигурност свим пословним субјектима. Такође, нови систем размене фактура довешће до уштеде у времену и омогућити бржу наплату између привредних субјеката", рекао је мали.
Он је појаснио да нови нормативни оквир подразумева увођење централизоване платформе за размену е- фактура, како у сегменту између правних лица у пословном сегменту, тако и у сегменту пословања и трансакција приватног сектора са јавним сектором, и то са циљем потпуне замене папирног облика фактуре у дигитални.
"Ако се изузме јавни сектор, круг субјеката на које се односе одредбе Закона о електронском фактурисању своди се на обвезнике пореза на додату вредност, уз остављање могућности да се и привредни субјекти који нису обвезници ПДВ-а добровољно пријаве за коришћење система. Права и обавезе новог закона, дакле, не тичу се физичких лица, односно грађана", рекао је Мали.
Он додаје да је први који се обавезује да поступа у складу са новом регулативом - јавни сектор, будући да је предвиђено фазно увођење обавезе издавања и примања електронских фактура.
Ту су, истиче он, кључна три датума - 1. јануар 2022. године, 1. јул 2022. и 1. јануар 2023. године, а уређеним роковима остављен је адекватан период за све аспекте техничког прилагођавања будућих корисника.
"Да појасним, електронске фактуре слаће се и примати, не тако што ће субјекти једни другима слати скениране папирне облике фактура, већ ће слати и примати законом прописани скуп података у задатом формату, који ће пратити ПДФ приказ. Тај скуп података у складу је са Директивом Европске уније 2014/55, конзистентан је са Законом о порезу на додату вредност и подзаконским актима усвојеним на основу тог закона", рекао је Мали.
Мали наглашава да ће електронска фактура моћи да се штампа у једном или више примерака до истека рока за обавезно чување е-фактура, што је важно, пошто Закон предвиђа да електронска фактура представља веродостојну исправу, ако је од стране издаваоца електронске фактуре или информационог посредника у његово име послата примаоцу електронске фактуре преко система електронских фактура.
"Новим нормативним оквиром предвиђено је увођење ''Система електронских фактура'', иновативне заштићене апликације, која неће бити компликована за коришћење. Систем је ''веб'' решење, што значи да није потребна његова инсталација, већ јој се приступа путем интернет прегледача, а за његово коришћење потребно је пријављивање на апликацију, коришћењем заштићеног система о чијем се функционисању стара држава", појаснио је Мали.
Одредбама закона прописано је да се електронска фактура издаје и прима у складу са српским стандардом електронског фактурисања који је идентичан међународном стандарду, а који је конзистентан са релевантним одредбама Директиве ЕУ, каже Мали.
Мали додаје и да је успостављање видљивости међусобних трансакција субјеката јавног сектора, субјеката приватног и јавног сектора, као и субјеката приватног сектора у систему електронских фактура, уз повећање обима наплате пореза на додату вредност стратешко опредељење Министарства финансија.
