Михајловић: Будућност Србије у енергетској ефикасности

БЕОГРАД: Енергетска будућност Србије је у повећању енергетске ефикасности, изградњи средњих и великих хидроелектрана и гасних електрана, изјавила је данас министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић.
mihajlovich
Фото: Танјуг (видео)/Зорана Михајловић

"Тренутно, ми бацамо производњу једне термоелектране због тога што смо енергетски неефикасни, и зато је за нас енергетска ефикасност практично нови извор енергије", рекла је Михајловићева на ТВ Хепи.

Навела је да ће кроз измене закона који уређује област енергетске ефикасности, бити основана управа за енергетску ефикасност која ће се ослањати не само на новац из буџета, него и међународних партнера и европских фондова.

"Кроз тај фонд желимо да подржимо грађане да замене прозоре и врата, да решавамо питање индивидуалних ложишта која су међу највећим загађивачима, а да бисмо видели одређене ефекте, биће потребно најмање три године", рекла је министарка.

Михајловићева је оценила да није будућност Србије у малим хидроелектранама, јер је реч о малој производњи и оне треба да се граде само тамо где је то заиста прихватљиво.

Развој рударства тако да више користи имају грађани и држава

Вредност потврђених резерви минералних сировина у Србији је близу 200 милијарди долара и задатак државе је да створи услове да се рударство развија, али оно што тражимо, то је да држава и грађани имају корист од тога, кроз здраву животну средину, веће приходе, запосленост и квалитетне инвестиције, изјавила је данас министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић.

Она је гостујући на ТВ Хепи оценила да је главни циљ измена Закона о рударству и геолошким истраживањима да се ова област развија, а да држава од тога има веће приходе, и да се у рударство привуку квалитетне инвестиције.

Додала је да ће се кроз измене Закона водити рачуна о минералном богатству Србије и омогућити да сви поступци буду прегледни и ефикасни и да се спречи сваки вид злоупотреба.

"Желимо да створимо услове да се рударство развија и због тога уводимо е-рударство како бисмо имали ефикасније и једноставније процедуре. Али, желимо да нико не буде повлашћен ако хоће да истражује и да после експлоатише неку руду, и због тога ћемо предложити се да скрати трајање истражних права, а не да неко то ради осам или девет година и да окупира одређени простор", рекла је она.

Како је навела, сада постоје накнаде које се плаћају министарству по метру квадратном али да држава од тога данас има мали новац.

“У реду је да долазе инвеститори и да истражују, али држава мора имати корист од свега тога и много веће приходе”, рекла је Михајловићева.

Додала је да ће се измена закона односити и на експлоатацију стратешких минералних сировина за шта ће Влада Србије убудуће поступак спроводити у складу са Законом о јавном приватном партнерству и концесијама.

Министарка је нагласила да ће се тиме више водити више рачуна о минералном богатству Србије.

Mučenik
19.01.2021 • 11:44
POSKUPLJENJE STRUJE, DA ILI NE? Struja u Srbiji poskupljuje od 1. februara 2021. za 3,4%, mada je ministarka Mihajlović ovih dana to demantovala. Prosečna plata u EPS je iznad 100.000 dinara. Cena struja u Srbiji je među najevtinijim u Evropi, a zato i prosečna plata u Srbiji je na dnu Evrope. Prosečna plata u EPS je iznad 100.000 dinara, u Srbiji neto 59.698 dinara (507,73 evra). Cena struje u Srbiji je među najevtinijim u Evropi, a zato i prosečna plata je na dnu Evrope. Broj zaposlenih u EPS je 29.000. Nepotrebni radnici nagomilani u administraciji, dok u proizvodnom delu skoro da i nema viškova, višak 7.500 zaposlenih, a po nekim izvorima čak 17.000. Broj direktora je oko 600, a posao bi mogli da obave manje od 100 njih. Upoređenja radi, češki ČEZ, koji je duplo produktivniji i radi u više država, ima 26.000 zaposlenih, Vodeći smo u Evropi po krađi struje, po gubicima struje u prenosu, po nenaplačenoj, a utrošenoj struji, niska energetska efikasnost termoelektrana (ispod 25%, u Evropi iznad 30%) i hidroelektrana. Na kraju, generalni direktor je pečenjar Grčić, kao da ova država nema pismenijeg i stručnijeg menadžera iz energetske struke od pečenjara. Energetska efikasnost toplana je reda veličina 50%, a ne bi trebala da bude ispod 80%, u svetu ide i do 90% Uzrok neobučenost operatera, loš kvalitet goriva, sagorevanje se odvija izvan propisanih i tehničkih normi. U Boru umesto da dovedu toplanu do tehnički podnošljivim nivoom i povećaju energetsku efikasnost, oni se zamajavaju sa “zelenom” energijom, a kapacitet toplane je 174 MW Glavni predator je, nestručnjak za taj posao, gradonačalnik gospodin Milikić, a direktor je inženjer tehnologije, energetičari su negde u zapećku.
EUR/RSD 117.5753
Најновије вести