Ове године је повећана и продаја луксузних аутомобила из премијум сегмента, и то у првих девет месеци 2.006 аута: 801 „мерцедес”, 677 „аудија” и 528 „бе-ем-веа”, рекао је Танјугу председник Асоцијације Милош Петровић.
Према његовим речима, први пут у Србији постоје подаци о новорегистрованим аутомобилима, а не о жељама продаваца које пријављују, већ званично колико је нових аута регистровано.
У првих девет месеци прошле године било продато око 20.000 возила, каже Петровић.
Како је истакао, већ годинама тренд раста од 10-15 одсто, али да ће раст продаје нових аутомобила у 2018. износити око 20 одсто у односу на лањску.
Асоцијација очекује да ће ове године бити продато нешто више од 30.000 нових возила, каже Петровић.
Ове године је продато највише нових аутомобила марке „Шкода”, „Фијат”, „Рено”, „Форд”, „Ххјундаи”, чија годишња продаје обично прелази цифру од по 2.000 и 3.000 возила.
То су аутомобили који се традиционално највише продају, наши људи воле те аутомобиле и вероватно су најприступачнији за финансирање. Интересантно је да је дошло до пораста продаје јапанских брендова као што су „Сузуки”, „Тојота” и „Хонда”, који полако освајају купце, вероватно због безбедност, екологије и поузданости, навео је Петровић.
Говорећи о томе шта је утицало на већу продају нових аутомобила, он је казао да су компаније почеле да мењају возне паркове, али и да је сада финансирање далеко лакше, као и да је куповна моћ на тржишту повећана.
Сада је једноставније купити нови аутомобил или га узети на оперативни лизинг, објаснио је он.
Потенцијал српског тржишта је, по његовим речима, свега 100.000 возила, а у преткризној години, пре око десет година, било је 60.000 продатих нових возила. Петровић очекује да ће наше тржиште полако достићи ту цифру.
Додаје да се код премијум марки продаја углавном креће између 500 и 1.000 нових возила годишње.
Када је реч о електричним аутомобилима, у Србији је до сада укупно продато 150 електрчних возила и око 250 хибридних, рекао је Петровић, и изразио наду да ћемо ускоро законски уредити и ту област и стимулисати продају таквих возила.
Како је додао, у Србији је прошле године продато 19 возила која су потпуно на електрични погон.
Држава је поставила пет пуњача на свим граничним прелазима, а биће набављено на тендеру још десет нових.
Али, без стотинак пуњача неће доћи сви велики светски произвођачи, који иначе сами постављају пуњаче за кориснике својих модела, додао је Петровић.
Сада су се у поремијум сегменту појавили и „рејнџ ровер” и још неки луксузни брендови. Ти скупи аутомобили се увек договарају, наручују и купују за исту клијентелу, и ту нема неких скокова и падова, константно се та бројка врти између 500 и 700 аутомобила, у зависности од бренда.
Прошле године је „Ауди” забележио највећу продају с око 900 аутомобила.
Додаје да је дошло до још већег раста увоза половних возила у Србији и да је за првих девет месеци увезено 97.000 половњака. У нашу земљу је прошле године увезено укупно 153.000 половних возила.
Мислим да је то превише половних аутомобила које Европа неће, а то су аутомобили старији од десет година, навео је Петровић.
Он каже да већина грађана може да купи само такве аутомобиле и да би требало покушати да се они технички сертификују пре него што уђу у земљу.
Да се провери емисија гасова, техничка исправност и тек онда да могу да уђу у Србију, а не да се деси ово што је сада било, да су увезли аутомобиле, али се променио закон о техничким прегледима и сада не могу да се региструју, појаснио је он.
У Србију могу легално да се увезу аутомобили и са стандардом мотора евро3, што значи од 2000. годишта.
Д. Млађеновић
